Вртлог аутсајдера повукао и Јанковићеву

На вимлбонском пољу је свеједно да ли сте Џенг, Кудрјавцева или Танасугарн. Ако сте самоуверени, хладнокрвни, ако играте без респекта, победићете и као аутсајдер. То чулима тениског света не може да промакне.

У Свеенглеском крокет и тениском клубу још један исход је примљен као сензација. Такмичење је пре четвртфинала завршио и други носилац на женском турниру – Јелена Јанковић. Ану Ивановић (1) и Рускињу Марију Шарапову (3) вимблдонски вртлог је повукао на дно и раније, али његова снага тако није исцрпљена и ко зна кога ће још да завитла.

Једна без милости, друга без моћи

Тајланђанка Тамарин Танасугарн је победила Јанковићеву у осмини финала лако и убедљиво са 6:3, 6:2. Њен први продор међу осам најбољих на Вимблдону после шест безуспешних покушаја, а срећа јој се није осмехнула ни у четвртом колу на Међународном првенству Аустралије 1998, догодио се кад су пред нашом тенисерком могле да се отворе највредније двери „белог спорта”. Назирао се њен дуел с четвороструком шампионком и браниоцем трона Американком Венус Вилијамс у којем би јурила први услов да постане следећи први „рекет”. Да се домогла полуфинала, на идућој светској ранг-листи би имала више бодова од и даље првопласиране Ивановићеве, а онда би њену судбину кројила још само Рускиња Светлана Кузњецова од које би морала да оде корак даље.

Јанковићева је крову света најближа била у непосредном дуелу с Ивановићевом у полуфиналу „Ролан Гароса” када су нијансе одлучиле да 17. краљица од увођења компјутерског обрачунавања поена (1975) буде њена противница. Поновни сан је срушен, а да очни капци нису ни затворени. Стварност је потпуно друкчија. То је беспрекорни кантар који је измерио да Јанковићева опет није била спремна да узлети до вимблдонских висина.

И трећу годину узастопце поклекла је у осмини финала. И лањски пораз је био изненађујући. Савладала ју је с 3:6, 7:5, 6:3 Францускиња Марион Бартоли, која је потом чак избацила и најбољу тенисерку света Белгијанку Жистин Енен у полуфуиналу. Испоставило се да је то био и последњи меч на најчувенијој трави „белог спорта” прослављене белгијске играчице, која се недавно повукла, а да само Вимблдон није освојила.

Јанковићева је тада оправдање пронашла у неумољивој киши која јој је истањила живце, прекидајући меч неколико пута. Утеху је нашла у потоњем такође изненадном тријумфу с Британцем Џејмијем Марејом у игри мешовитих парова, због које је и било продужено њено учешће. Овог пута кофере пакује одмах.

Тајланђанка није имала милости, од првог до последњег ударца. Обично се, када је аутсајдер тако надахнут, каже да би могао да савлада било кога. То је потврдила и Кинескиња Ђи Џенг у трећем колу против Ивановићеве (6:1, 6:4). Јуче је практично виђена реприза тог меча. Ни једна ни друга наша тенисерка нису успеле да се поново избаве док је под њима лед све тањи. Ивановићевој се осмехнула срећа против Францускиње Натали Деши, а Јанковићева је кренула пут пораза у претходном мечу, са 17-годишњом Данкињом пољске крви Каролином Возњацки. Прошле су даље, али није слутило на добро.

Нису показале право лице, али су њихови неуспеси бар били прилика да видимо њихове противнице о чијој игри мало знамо, а које нам се сада урезују у сећање. Запамтићемо да је та Танасугарн играла фанатично, са снажним и равним форхендима који су се као стрела забадали у траву испред ногу Јанковићеве, лево и десно од ње. Заправо, ка нашој играчици је ишао рој стрела од којег није могла да се одбрани па је срљала у грешке (19 наспрам тек шест).

Незалечена повреда колена омела кретање

Тајланђанка је уочи сусрета изјавила да неће да буде разочарана и ако изгуби, јер је већ постигла неочекивано много – догурала је међу 16 најбољих, а такмичење је почело 128 тенисерки. Обично с таквим размишљањем у меч улази без оптерећења. Танасугарн, међутим, није била равнодушна. Играла је на победу, играла је да под старе играчке дане (рођена 24. маја 1977) први пут уђе у четвртфинале на турнирима за „грен-слем” и сада ће заслужено и с већим очекивањима на мегдан старијој Вилијамсовој која ништа није препустила случају против 18-годишње Рускиње Алисе Клејбанове (6:3, 6:4).

Тако је Јанковићева морала да се влада као фаворит. Од почетка је, међутим, препустила противници да контролише развој догађаја, да води игру, да напада, а искусна Тајланђанка је предосетила да ће нашу тенисерку брзо да обузму нервоза и малодушност, а то су сигурни знаци немоћи који прерастају у страх од пораза.

Све је у првом сету било готово с брејком којим је Танасугарн повела с 4:2. Све је у другом сету завршено с већ другим гемом на противнички сервис којим је стекла вођство од 4:1. Јанковићева је узвратила (4:2), али је нада била кратког даха. У преокрет ни сам није веровала, јер је Тајланђанка није посустајала. Остварила је 11. узастопну победу будући да је уочи Вимблдона тријумфовала на трави у Бошу и то преко два кола у предтакмичењу. У финалу је победила и Рускињу Динару Сафину (7:5, 6:3), финалисткињу „Ролан Гароса”, а то јој је тек други трофеј с турнира ВТА у каријери (2003. тријумфовала на тврдој подлози у Хајдерабаду у Индији). Њен најбољи пласман на светској листи је 19. место, средином 2002, а сада је 60. Њу ће вимблдонска историја памтити као тенисерку која је запечатила судбину прва три носиоца, а никада се пре није десило да бар један не буде у четвртфиналу од 1927. када је уведен тај посебан статус.

Јанковићева сматра да је пружила највише с обзиром на незалечену повреду колена из меча с Возњацки (играла је с великим фластером).

– Није ми дала ни грам шансе. Било је тешко, поготово што нисам могла да играм како желим. Нисам се опоравила сто одсто, а трава тражи беспрекорно кретање. Увек сам каснила за лоптицом, али нисам могла да се крећем нормално. Дала сам свој максимум – казала је потиштена Јанковићева којој је лекар указао помоћ пошто је смањила на 2:1 у другом сету, а и Танасугарн је тада измасирана.

Г. А.

-----------------------------------------------------------

Неправда организатора, сматра наша тенисерка

Јелена Јанковић сматра да су организатори турнира два пута били безочни према њој. Прво, када је тражила да њен меч против Тајланђанке Танасугарн буде померен за касније како би имала још мало времена за опоравак од повреде колена у претходном сусрету. Њена молба није услишена, а меч је почео када је и планирано, у 13 часова, и био је први на терену 18.

Јанковићева сматра да је то друга неправда да као други носилац и трећепласирана на светској ранг-листи игра на том терену, а не на централном или на теренима 1 или 2.

– Да ли је то нормално да Венус Вилијамс игра на терену 2, а Чакветадзе и Вајдишова, које су 18. или не знам већ који носиоци, на терену 1. Када сам видела ујутро да сам на терену 18, нисам могла да поверујем. Сматрам да први и други носилац увек морају да буду распоређени на главне терене. Добила сам веома чудан одговор да је и терен 18 покривен телевизијским камерама. Али, зар и централни стадион и терен 1 нису. То није било право објашњење зашто играм на терену 18. Била сам разочарана. Као да сам играла на паркиралишту. Малтене да ми је био потребан хеликоптер да дођем дотле – прекорела је Јанковићева вимблдонске оце.