Кад је занат био злата вредан

Аранђеловац – У организацији Народног музеја у Аранђеловцу, у склопу Сретењских свечаности и поводом 40 година рада ове културне институције, отворена је изложба „Када је занат био златан” аутора Лиле Дробац Крстић, кустоса етнолога. Циљ поставке је да се посетиоцима свих узраста, кроз интерактивну презентацију, приближе вештине старих аранђеловачких занатлија. Део изложбе може да се погледа и онлајн, преузимањем апликације са гуглове плеј продавнице. 

– Поставка и каталог су резултат вишедеценијских теренских истраживања старих заната која су подразумевала научноистраживачки рад, бележење казивања занатлија, прикупљање оригиналних мајсторских и калфенских писама и фотографија, фотографисање in situ, то јест, на месту израде – у занатским радионицама, на вашарима и пијацама и у парку Буковичке бање, где су производи продавани.

Представљено је 16 заната: лончарски, каменорезачки, ковачки, столарски, опанчарски, ћурчијски, вуновлачарски, абаџијски, терзијски, кројачки, ужарски, воскарски, берберски, сајџијски, фотографски и пекарски (пекар и питар) и то кроз етнографски материјал, односно алат и готове производе – објаснила је ауторка изложбе. 

За традиционалне занате Дробац Крстић каже да су некада били основ привреде сваког града, па тако и Аранђеловца, који је крајем 19. и почетком 20. века био занатлијски центар овог дела Шумадије. Индустријализација Србије полако је потискивала старе занате, све док већина није и нестала. Поједини занати, попут опанчарског, абаџијског и ткачког, одржали су се искључиво због потреба културно-уметничких друштава или презентације наше традиционалне културе у туристичке сврхе.

Други, прилагођени савременим условима живота одржали су се до данас, као каменоресци и лимари. Иако је у Аранђеловцу 1983. године покренута иницијатива Програма развоја мале привреде за период 1983–1985, нису примећени неки посебни резултати, сем што је дошло до пререгистрације појединих занатлија. Далеко је то било од оних правих мајстора заната који су од сировине, захваљујући свом дару и уметничким склоностима, стварали вредне финалне производе, попут лончара, абаџија, терзија, опанчара, каменоретаца, клесара, столара, ковача...  

– Нови занати су данас више занимања, услужног су карактера, као што су разни механичари, вулканизери, стаклоресци, зидари, молери, књиговесци, печаторесци – каже Лила Дробац Крстић за наш лист.