Ђоковић и званично најдужи владар АТП листе

Број 310 је доскора имао посебно значење у тенису као симбол једног од два најзначајнија рекорда професионалне ере. Од данас, број седмица које је Роџер Федерер провео на врху АТП листе и званично губи симболични „вишак вредности”, а неће га добити ни број 311, јер Новак Ђоковић тек почиње да диже летвицу на веће висине.

За неумитну смену на „вечитој” листи зна се поуздано већ 20 дана, од пораза Надала у четвртфиналу Отвореног првенства Аустралије. Када је Шпанац изгубио и теоретску могућност да поквари Ђоковићу прославу 8. марта, реакције страних медија биле су споре и млаке, као невољно прихватање оног што није могло да се избегне. Чак је и Асоцијација тениских професионалаца (АТП) чекала пар дана да објави ту вест.

Реално, Ђоковићев рекорд је био „виђен” још прошлог марта, а крунисање је било заказано за 5. октобар 2020, пре но што је ковид прекинуо сезону до августа и одложио прославу. Од пре неки дан и на Википедији стоји унапред уписано „311+”, јер је сигурно да ће нови број за историју тениса бити још већи.

Подвиг мерен славом претходника

Трка за овим рекордом почела је пре безмало пола века, 23. августа 1973, када је Румун Илија Настасе (1946) постао први „број 1” по новом систему вредновања резултата и остао на тој позицији 40 седмица непрекидно. Од тада, размере Ђоковићевог данашњег тријумфа одређује слава његових претходника, од којих су само четворица кренула у исту потеру.

Настасеа је први надмашио Џими Конорс (рођен 1950). Амерички тенисер је од јула 1974. до априла 1979. провео 244 седмице на врху, препустивши Бјерну Боргу (1956.) само једну. Потом се, у својој дугој каријери (играо је до 43. године), још осам пута враћао, све до броја 268, јула 1983.

Осим Борга, накратко су Конорса смењивали Џон Мекинро (1959.) и Иван Лендл (1960.), коме је припала следећа деценија, од 1983. до 1990. Само седмицу после обарања Конорсовог рекорда, августа 1990, трајно се завршила владавина чехословачког тенисера, бројем 270. И то, вероватно, говори колико му је било значајно да напокон пређе седам година зачарану бројку.

После доминације квартета Конорс-Борг-Мекинро-Лендл, на још убедљивијег владара се чекало девет година, до 1999. Са њим нису могли да се пореде Матс Виландер (1964), Стефан Едберг (1966), Борис Бекер (1967), ни Џим Куријер (1970), јер је нешто млађи шампион Пит Сампрас (1971.) рушио све пред собом, а дотадашњи апсолутни рекорд Роја Емерсона (1936.) по броју освојених гренд слем титула дигао са 12 на 14.

Од априла 1993, када се нови Американац попео на трон, па све до краја његове ере, новембра 2000, озбиљније му је конкурисао само годину старији земљак Андре Агаси (1970), али и он недовољно, са осам гренд слем титула и 101 недељом на врху.

Позицију број 1 повремено су му одузимали још Томас Мустер (1967.) и млађи ривали Марсело Риос (1975), Карлос Моја (1976), Јевгениј Кафељников (1974) и Патрик Рафтер (1972), али њих петорица заједно су ту провели свега 21 седмицу.

И Сампрасово обарање Лендловог рекорда било је напето. Достигао је број 270 јула 1999, а да га премаши морао да сачека још месец дана. Нови магични број 286 појавио се новембра 2000. и служио као изазов наредним генерацијама готово пуних 12 година.

Од броја 286, настала је празнина, у којој су се 2001-04. на првом месту смењивали Марат Сафин (1980), Густаво Киртен (1976), Лејтон Хјуит (1981), повратник Андре Агаси (1970), Хуан Карлос Фереро (1980.) и Енди Родик (1982).

У таквом окружењу је, 2. фебруара 2004, почела владавина Роџера Федерера (1981). Већ у првом налету, Швајцарац је без прекида био 237 седмица на трону, све до Рафаела Надала, августа 2008. Од јула 2009. до јуна 2010, Федерер је стигао до броја 285.

У међувремену је један Сампрасов рекорд оборио 2009, освајајући 15. гренд слем титулу, али за овај други су му недостајале две седмице и већ тада се поставило питање да ли ће успети. Наиме, уз пет година млађег „вечитог ривала” Рафаела Надала (1986), појавила се неочекивана опасност из Србије, у виду Новака Ђоковића (1987).

Деценија пуне доминације

Први корак нашег тенисера ка данашњем рекорду начињен је 4. јула 2011, када је Федерер већ имао „у џепу” тих 285 седмица, једну мање од Сампраса, а Надал 102. Од тада, Ђоковић влада 311 седмица, а остали заједно – 173 (Надал 107, Мари 41 и Федерер 25).

Да нема сумње ко је убедљиво најбољи тенисер света током последње деценије доказује и број освојених гренд слем титула у истом периоду: Ђоковић 17, а остали заједно – 23 (Надал 11, Федерер 4, Мари и Вавринка по 3, Чилић и Тим по 1).

Зашто, онда, рекорд није оборен раније? У свакој маратонској владавини, па и Ђоковићевој, постоје неизбежни периоди падова, а Федерер му је тада помало одмицао, као корњача Ахилу. Први краћи период Ђоковићеве кризе Швајцарац је искористио да од јула до новембра 2012. престигне Сампраса и постави нову коту на броју 302. Још је у сећању еуфорија којом је дочекан тај Федереров успех, нимало слична данашњем мирном прихватању Ђоковићевог рекорда. Навијачи су добро знали да ће њихов идол после 30. године све теже да одолева млађим ривалима.

Мало ко је, међутим, очекивао да ће „маестро” и са 36 година бити спреман да дочека нову, овог пута најтежу и најдужу кризу у Ђоковићевој владавини, 2016-18. Тада је најпре свануло Ендију Марију, који је први пут у каријери стигао до броја 1 и ту остао чак 41 седмицу непрекидно. После шкотског тенисера, на врху су се, готово једном месечно, смењивали Надал и Федерер. Тако је Швајцарац, јуна 2018, освојио коту 310, чији је сјај избледео тек данас.

Подаци говоре да су се тениски рекордери рађали једном у деценији (1950, 1960, 1971, 1981), све до генерације осамдесетих, Федерера, Надала и Ђоковића. Бити најбољи у доба „величанствене тројице” представља изазов над изазовима.

Шта после броја 311

Кроз успоне и падове, кроз отпоре медијско-спонзорске империје, Новак Ђоковић је од Сизифа растао у Херкула. У овом тренутку, иако је био повређен у Мелбурну, наш тенисер делује као да у 34. години тек почиње трку:

– Желим да срушим њихове рекорде. Рекао сам то већ и поновићу. То је мој професионални мотив. Ако си професионалац мораш да имаш циљеве, да тежиш нечему. За мене су два најважнија дугорочна циља да освојим што више гренд слем титула и да будем најдуже лидер у историји овог спорта. Није ми проблем да то кажем, јер је то наш посао. Когод био на врху и не признаје да то жели, није сасвим искрен.

И сва је прилика да би нова „магична” бројка могла да буде много већа од 311, а такви изазови и даље постоје. Јер, када се говори о историји целокупног тениса – и мушког и женског – следећа кота је 319, колико је седмица бројала Серена Вилијамс, а затим 332 Мартине Навратилове.

Будући да Ђоковић жели и да седмом годином завршеном на првом месту престане да дели апсолутни рекорд са Сампрасом, ова два броја су само успутне станице ка том циљу. Од њих до броја 377 и апсолутног рекорда Штефи Граф, пут и није тако далек – краћи од године ...

Храбро и упорно, као да не нигде не жури, Новак Ђоковић остварује своје циљеве, а да притом не заборавља ко је и одакле је. Непосредно уочи прославе данас достигнутог циља стигао је у Београд, са новим, великим плановима. Од 24. марта намерава да у Мајамију дода много више поена на занемарљивих 45 из 2019, а потом да од 11. априла увећа и скромних 90 из Монте Карла 2019.

Оба та турнира су у сврси останка на челу АТП листе на крају 2021, а после њих следи – нешто за своју душу. Од 19. до 25. априла Београд ће, после девет година, обновити Отворено првенство Србије у тенису, на нивоу АТП турнира серије 250. Турнир је основала његова породица, у време када је Новак Ђоковић, као трећи рекет света, био и први победник турнира, 2009.

Ове године се враћа као апсолутни светски рекордер на првој позицији и учесник који максимално подиже значај манифестације. И целокупне Србије, коју је данашњим личним рекордом довео на друго место међу тениским велесилама на врху АТП листе, још од 1973. године

Србија на другом месту

Од данас је Србија, захваљујући Новаку Ђоковићу и његових 311 седмица, друга земља по дужини владавине на АТП листи, иза САД са шесторицом (Сампрас 286, Конорс 268, Мекинро 170, Агаси 101, Куријер 58 и Родик 13), и недостижних 896 седмица.

Швајцарској је треће место донео Федерер (310), некадашња Чехословачка је четврта захваљујући Лендлу (270), а Шпанија пета са 219 седмица (Надал 209, Фереро 8 и Моја 2).

Рекорди и године

268     Конорс јул 1983.

270     Лендл  август 1990.

286     Сампрас   новембар 2000.

310     Федерер  јун 2018.

311+   Ђоковић   март 2021.

Први по сва три мерења

Ни у време ескперименталних промена система бодовања нико не може да оспори Ђоковићев примат, јер су промене највише ишле на руку његовим главним ривалима, Федереру и Надалу.

На званичној листи, бољих резултата у 104 седмице, редослед је: 1. Ђоковић 12.030, 2. Надал 9.850, 3. Медведев 9.735, 4. Тим 9.125, 5. Циципас 6.660, 6. Федерер 6.630 поена, итд.

По старом систему, резултата остварених у последње 52 седмице, тренутни редослед би био: 1. Ђоковић 5.830, 2. Медведев 5.245, 3. Рубљов 3.735, 4. Тим 3.400, 5. Надал 3.300 поена, итд. Федерер би био избрисан са листе као неактиван.

Коначно, по резултатима само ове године, Ђоковић води са 2.140 поена. Следе: 2. Медведев 1.700, 3. Рубљов 1.170, 4. Циципас 1.015, 5. Карацев 745, 6. Беретини 495, итд. Надал је тек 14, са 360 поена.

Најновија измена, да у збир може да уђе половина поена са турнира од марта до августа 2019, омогућује Федереру да и даље остане близу врха, са 2.190 поена из тог периода.

Од 15. марта Медведев други рекет света

Овог месеца почиње нови начин рачунања поена на АТП листи, до те мере закомпликован да ће љубитељи тениса морати да се ослоне на најаве АТП и новости које одатле стижу.

Једну такву новост је АТП управо пласирао на друштвеним мрежама, да ће од 15. марта ове године, без обзира на резултате, Данил Медведев званично сменити Рафаела Надала на другој позицији.

Последњи други рекет света који се није звао Ђоковић, Федерер, Надал или Мари, био је Лејтон Хјуит, још давне 2005.