Занатом до брзе зараде
Понуда и потражња на тржишту рада непрестано се мењају, а све динамичнија привреда нуди послове за које су нека наша пређашња образовања и квалификације постали мање тражени. Више од 80 одсто полазника курсева Отвореног универзитета "Знање" раније су бирали да заврше један од три основна програма: књиговодство, рад на рачунарима и енглески језик. Сада се, од 2.250 полазника овог универзитета у 55 пословница широм Србије половина опредељује за производна занимања и занате. Пекарски занат, потом трговци, па аутомеханичари, редослед је жеља полазника.
– Школа лепоте за фризера, козметичара, маникира... само у Београду броји 180 полазника. Већина жели брз резултат, односно да што пре дођу до зараде. Након 100 сати теоријске и практичне наставе (око три месеца) полазник купује прибор и алат и почиње да ради, било да је отворио салон или се запослио код некога. Занимљиво је да за дефицитарна занимања, уносне послове у земљи, али и иностранству, има најмање полазника, и то за тесаре, зидаре, столаре, керамичаре, водоинсталатере. Варилаца и специјалиста варења има тек покоји иако их плаћају "сувим златом", а полазник проводи најмање 240 сати у практичном раду – каже, између осталог, Гојко Вешовић, директор Отвореног универзитета "Знање".
Високообразовани бирају специфичне програме за царинике, шпедитере, спољну трговину, менаџере, рачунополагаче. Међутим, према речима нашег саговорника, број полазника за занате је у сталном порасту. Само у Београду 60 људи се обучава за пекарски занат. У Шапцу, од укупно 110 уписаних, 42 се обучавају за фризере, механичаре, руковаоце грађевинским машинама, тесаре, армираче и куваре. У Зрењанину, од 109 уписаних свега 25 је на обуци за непроизводна занимања, а 84 за аутомеханичаре, сервисере беле технике, руковаоце грађевинским машинама, зидаре и, наравно, пекаре. У Новом Саду 60 полазника учи за компјутере, стране језике и за рачуновође, а 42 за занате, и то куваре, аутомеханичаре, браваре, фризере...
У Сремској Митровици од 195 полазника за занате се одлучило више од 100. У Ваљеву је овог тренутка уписано 63 полазника, од чега 18 за аутомеханичаре, фризере, или за школу лепоте и пекарски занат, а 23 за дактилографију. Остатак полазника више занима учење језика, обука на рачунарима, књиговодство...
У Ужицу је у школу лепоте и на непроизводна занимања уписано 15 полазника, за електромонтере, куваре, пекаре и аутомеханичаре 14, а за специјална знања за рад на машинама у Ваљаоници бакра обучава се 25 људи. У Врању је од педесетак уписаних, 20 полазника за занате: кројење-шивење, школу лепоте, пекаре и руковаоце грађевинским машинама... а остатак за непроизводна занимања.
Ово су врло значајни подаци, како каже овај стручњак, јер сигнализирају и тржишту рада жеље и стремљења људи у појединим крајевима. Отворени универзитет има одличну сарадњу са тржиштем рада и већ десетак реализованих тендера за обуку и преквалификацију већих група.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


