Кокезин гласачки бедем у Скупштини ФСС

По свему судећи после скоро пет година апсолутне владавине и скоро шездесет месеци перманентног урушавања фудбалског система Србије, ближи се крај председниковању Славише Кокезе у Фудбалском савезу Србије, али његовој улози у форумима Уефе где је високо позициониран. Он је у најважније тело савеза, Скупштину ФСС-а, довео своје пријатеље, кафе-куварице, телохранитеље, притом потценивши људе од којих фудбал заправо живи: играче, тренере, судије, хиљаде поштених спортских радника... Сви добро знамо каква је била улога Кокезиних људи у скупштини. Задатак им је био да дижу два прста, да у сваком горућем фудбалском тренутку искажу безрезервну подршку председнику и његовој фудбалској влади.

Ако се дубље уђе у састав данашње Скупштине Фудбалског савеза Србије, која броји само 69 чланова, а не као некада 80, може се приметити да је Славиша Кокеза, променом Статута и фудбалских правила, заправо спроводио своју намеру да приграби неограничену фудбалску власт у Србији. Зато и не чуди што се на листи међу скупштинским делегатима налазе људи којима тамо никако није место. Очигледно је да је председник ФСС-а највише поверења имао у свој кабинет и своје телохранитеље, од којих су данас неки и комесари за интегритет такмичења!

Прва нелогичност која одмах запада у очи свакоме ко уђе на сајт ФСС-а, јесте, како је уопште могуће да актуелни председник Фудбалског савеза Београда Марко Пантелић, данас заменик председника ФСС-а, буде члан Региона источне Србије? Како се Пантелић нашао у друштву Новице Тончева, садашњег министра у Влади Србије, који је у међувремену све фудбалске ингеренције, због државничких обавеза, предао Мирославу Миливојевићу. Такође, да ли је могуће да је члан овог фудбалског региона и Жељко Калајџић, садашњи тренер Земуна, а некадашњи тренер Бродарца? Где су ту они поштени фудбалски радници из Лесковца, Ниша, Владичиног Хана?

Исто тако, у Региону Војводине, која Скупштини даје такође шест чланова, на списку се налази Саво Милошевић, дојучерашњи тренер Партизана? Славиша Кокеза је у Београду око себе окупио своје саборце, међу којима је и смењени директор царине Милош Томић. У том „пробраном” друштву је и председник Бродарца Драган Илић, Кокезина десна рука у фудбалу, а ту је такође и некадашњи селектор Србије Младен Крстајић.

На крају, када се све узме у обзир, није тешко закључити да је Славиша Кокеза око себе окупио људе у које је имао огромно поверење, оне што су зарад неких личних и ситних интереса били спремни да у сваком моменту гласају за све што председник ФСС-а предложи, урушавајући углед нашег најпопуларнијег спорта. Уосталом, зато су тренери у овом Кокезином фудбалском систему били потпуно гурнути  у страну, па отуда и не чуди што су у скупштинским клупама имали само једног представника. И то. гле чуда, Кокезиног тренера из Бродарца.

Женски српски фудбал, где су годинама главни стожери и пионири овог спорта међу дамама били људи из Машинца (Перица Крстић), Спартака (Зоран Арсић) и Црвене звезде, нису имали никакву шансу да постану део Скупштине где данас главну реч води шефица кабинета председника, Марија Љуштина, као и њена асистенткиња Јована Султановић. А трећи, такође човек ван фудбала, јесте Зоран Лекић.

Ипак, највећи парадокс Кокезине Скупштине фудбала је чињеница да је веће ингеренције од тренерске струке имала Радна заједница ФСС-а, која је била далеко бројније заступљена од тренера, судија и фудбалских репрезентативаца, то јест људи од којих искључиво зависи будућност фудбала. Тако је Кокеза у Скупштину ФСС-а као најважније тело српског фудбала ставио административце са Теразија: Мају Марковић, Младенка Којића, Веру Митин, као и Славишу Вуковића и Уроша Радоњића, за које нико у фудбалској Србији до јуче није чуо.

Али, највеће кршење Статута представља свакако чињеница да су чланови Скупштине и људи из спонзорског пула, да су међу члановима Скупштине Супер и Прве лиге и неки појединци који немају базу у тим клубовима. Почетком априла када прођу ове три утакмице биће одржана седница Извршног одбора. Тада ће бити одлучено у којем правцу ће се кренути у нову изборну скупштинску процедуру. Први задатак је да се одузму мандати свим садашњим члановима Скупштине и да се крене од нуле. Јер, друге нам нема ако желимо да ухватимо прикључак са другима...