Награда за храбру игру

Одавно нисмо видели тако бесног и разгоропађеног фудбалског хероја Португалије, који није могао да сакрије свој препознатљив темперамент. Додуше, хтели ми то или не, тешког срца да признамо, Роналдо је ипак био у праву. Гостима је поништен чист гол. Много пута су се наши фудбалери, кад год су испред себе имали по коју фудбалску громаду, као прексиноћ Португалију, званичног шампиона Европе, плашили. А није требало. Јер, требало је само веровати. Често можемо да чујемо да начин на који једна екипа игра као целина увек, и готово непоновљиво одређује успех. Тако је било и са нашим храбрим тимом, који се није уплашио највеће спортске звезде гостију али и остале опасне дружине коју са клупе пуних седам година предводи искусни Фернандо Сантош. Гости су из Београда отишли видно незадовољни, али, зар много пута пре тога Србија није била у истој ситуацији. Заправо, зашто Уефа није као у Лиги шампиона и Лиги Европе увела ВАР технологију? То је њихова велика одговорност...

Добро се сећамо драстичне судијске крађе у новијој историји, посебно оне грешке на Мундијалу у Русији. Нашим љубитељима фудбала још увек су у не баш лепом сећању ти моменти када смо због  велике судијске неправде били приморани да тугујемо. Да то је било у утакмици са Швајцарском, када Немац Феликс Брих није свирао чист једанаестерац за наш тим. Брих је само одмахнуо главом када је Митровић срушен у шеснаестерцу противника. Такође, добро се сећамо и велике спортске неправде у Талину. Код резултата 1:1, холански судија Њихуис нам је поништио чист погодак Марка Пантелића. Затим, против Србије су направљене нове непоновљиве судијске грешке и на Мундијалу у Јужној Африци, и то у сусрету са Аустралијом. Тада уругвајски судија Хорхе Ларионда, код резултата 2:1 за Аустралију, поништио нам је регуларан гол. А Србија би са тим голом и освојеним бодом била сигуран учесник осмине финала светског првенства. Дакле, фудбалских неправди је било и биће, тако да Португалци не могу да буду љути на свог домаћина, никако. На судије да.

Овакав меч, који је потврдио да смо после много година на добром колосеку, обележили су дивни голови, велика жеља за победом, маштовитост и раскошност у игри. Стојковићево опредељење да нападнемо шампиона Европе код куће, донело нам толико жељени бод, па сада мирне главе одлазимо у Баку, где нас такође очекује не баш лак посао.

Нација ће после ове храбре игре још више веровати селектору. Јер, Драган Стојковић није одустао од опредељења, које је дан меча поделио са овдашњом јавности. Пикси, који је веома кратко на кормилу националног тима, дао је обећање и испунио га у целости, чиме је придобио симпатије. Са друге стране, он је успео да умири, боље рећи да спусти на земљу наше поједине усијане фудбалске главе. Они који су до сада углавном реметили атмосферу око репрезентације више и нису позивани, па сада у и око репрезентације дувају неки нови ветрови.

Забрињава што је одбрана, по ко зна који пут наставила тренд, а то је да у сваком мечу прими бар један гол. Тако је било и прексиноћ, све док у другом полувремену Стефан Митровић, Страхиња Павловић и Никола Миленковић нису схватили да страх ствара нестабилност, а храброст доноси мирноћу.

Ипак, после ремија за фаворитом, све похвале иду на рачун Немање Радоњића. Имали су наши фудбалери у дербију и своје најлепше поглавље, које је обележио некадашњи ученик Владана Милојевића, који је од партизановог детета направио модерног фудбалског вишебојца. Он је прексиноћ био права енигма за Кансела и другове. Овај фудбалски бисер, који се због своје ,,луде главе,, и дечачких играрија боље рећи лудорија, још увек није доказао у пуном сјају, дефинитивно је против првака Европе исписао једно ново поглавље у својој спортској биографији. Португалци су га сигурно добро запамтили, посебно Кансело, са којим се наш репрезентативац  поигравао у сваком тренутку.

Дефинитивно, Душан Тадић постаје истински вођа ове репрезентације. Стојковић је у капитену Ајакса препознао некога ко ће на фин фудбалски начин креирати нову игру Србије. За сада тај процес, који уопште неће бити лак а ни једноставан, иде онако како је селектор замислио. Углавном, Тадић је мозак тима, креатор најлепших акција, неко ко у сваком моменту може да препозна ситуацију када треба додати лопту и до ког нападача. А то је одлика само великих играча.

Такође, Стојковић је успео да укомпонује Сергеја Милинковића Савића у тандему са Душаном Тадићем. Иако су многи били сумњичави према оваквој фудбалској идеји. Истина је да можда у првом полувремену и нису баш најбоље функционисали а онда када је играч Лација дошао до пуног изражаја, све је било далеко боље и успешније. Наравно, умео је Пикси да препозна и тренутак када у игру да уведе неуморног Немању Максимовића, који је у Хетафеу незаменљив члан прве поставе.

Прексиноћ је Александар Митровић оборио рекорд свих рекорда, 39 голова у дресу репрезентације. Престигао је чак и легендарног Стјепана Бобека, али, то је сада мање важно. Битно је да је Стојковић „вратио у живот“, нашег голгетера, који је у Фуламу изгубио сваку наду. Уосталом, зато је ту репрезентација, фудбалски полигон на којем се нико не штеди. Јер, сада ће нашег Митровића, његове фудбалске газде у Енглеској, много више ценити него што је то био случај пре доласка у Београд. Тај чувени разговор у четири ока био је од највећег могућег фудбалског значаја. И за Србију и за Митровића!

Сада је пред нашим репрезентативцима последњи мартовски испит. Уколико освојимо сва три бода, онда ће наша надања пред септембарска окупљања, када се настављају мундијалске квалификације, бити још већа. Јер, воз који је кренуо ка Катару, у Бакуу би требао да појача брзину. Са Драганом Стојковићем данас је дефинитивно све могуће. Нови селектор је за само неколико дана донео невиђени оптимизам. И то са пуним покрићем...

Пикси: Та фантазија, та лепота фудбала...

То је фудбал који желим, који хоће наш народ, не крије селектор после успеха са прваком ЕвропеСрбија га је дуго желела. Практично Драган Стојковић је још уочи Мундијала у Русији, када је добио „зелено“ светло од својих кинеских послодаваца, желео да преузме клупу Србије. Али га је на крају изиграо Славиша Кокеза!? Сад када се ситуација у нашем фудбалу полако разчишћава, када у фудбал надамо се долазе честити људи, више није питање да ли ћемо успети. Већ је питање колико ће ово ново успешно поглавље да потраје. Бод и добра игра ће се још дуго препричавати а акција код изједначујућег гола је из фудбалских уџбеника:

- То је лепота фудбала, коју хоћу да видим у сваком мечу. То је фантазија. И голови против Ираца су били сјајни. Ми као талентована фудбалска нација, која дефинитивно има велике играче, морамо да тежимо ка том циљу. Тај фудбал жели овај наш народ, не крије селектор.

„Орлови“ стигли у Баку

Фудбалска експедиција Србије допутовала је јуче у главни град Азербејџана на дуел 3. кола квалификација за Мундијал у Катару. Стојковић пред ову важну утакмицу неће моћи да рачуна на Деспоровића (Казањ) и Вељковића (Вердер) који су се због повреда вратили у своје клубове као и на штопера Фиорентине Николу Миленковића, који је искључен против Португалије. Меч у Бакуу игра се сутра од 18 часова по нашем времену.