субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 14.04.2021. у 10:30 Катарина Ђорђевић

За Ускрс и Први мај пет нерадних дана

Спајање два празника запосленима, који не морају да дежурају, и школарцима ће донети вишедневни одмор
(Фото А. Васиљевић)

Православни верници имаће пет нерадних дана за ускршње и првомајске празнике, а уколико су запослени на посао неће ићи од петка 30. априла до среде 4. маја, одлучило је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Пошто ове године Празник рада пада у суботу, а Васкрс се прославља у недељу 2. маја, то значи да ће се грађани Србије који славе Васкрс по јулијанском календару, пет дана одмарати.

Објашњавајући због чега су донели ову одлуку, која ће без икакве сумње обрадовати већину запослених у нашој земљи, у ресорном министарству истичу да се по Закону о државним и верским празницима у Србији, ако један од датума када се празнују државни празници „падне” у недељу – не ради се првог наредног радног дана. Међутим, с обзиром на то да ће се ове године празновати други дан Васкрса у понедељак 3. маја, други дан Празника рада (који пада у недељу 2. маја) преноси се на први наредни радни дан – то значи на уторак 4. мај. Васкршњи празници се празнују почев од Великог петка 30. априла, до другог дана Васкрса, који се прославља у понедељак 3. маја.

Иако празнични дан увек асоцира на недолазак на посао увид у календар радних и нерадних празника Министарства рада говори да се Дан победе 9. мај увек празнује радно, баш као и Видовдан који је 28. јуна или Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, који се обележава 21. октобра.

Верски празници имају свој след и правила. Тако први дан Рамазанског бајрама, који је 13. маја, за припадници исламске заједнице празнују нерадно, баш као и први дан Курбанског бајрама који је 21. јула. За припаднике јеврејске заједнице први дан Јом Кипура, који се слави 16. септембра, нерадни је дан, а право на нерадни дан имају и припадници католичке вероисповести првог дана Божића, који „пада” 25. децембра. Дан примирја у Првом светском рату, који се обележава 11. новембра, нерадни је дан за све грађане Србије.

Школарци врло ревносно гледају у календар јер и њима празници доносе мале распусте. Према календару Министарства просвете, пролећни одмор за ђаке почиње у петак 30. априла и завршава се 9. маја. Ако пандемија не поквари планове просветара, ђаци би требало да оду на летњи распуст 21. јуна, а школско звоно у новој школској години треба да зазвони 1. септембра.

И тако из месеца у месеца стиже се до последње стране у календару или роковнику. За ову 2021. последњи радни дан је у петак 31. децембра, што значи да се Нова година слави првог јануарског викенда. С обзиром на то да 2022. година  стиже у суботу, у понедељак 3. јануара 2022. године сви запослени мораће да се врате на посао. Прва прилика за спајање нерадних дана и – одмор стиже у петак 7. јануара, када се прославља православни Божић.

Захваљујући изменама Закона о државним празницима, којима су пре неколико година уведена два нова празника – Сретење и Дан примирја у Првом светском рату, у Србији се празнује десет дана годишње. По слову истог закона, у нашој земљи се празнују и радно обележавају Свети Сава – 27. јануара, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату – 22. априла, Дан победе – 9. маја, Видовдан – 28. јуна и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра.

Коментари12
1a2f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vitabrevis
Ljudska vrsta može da opstane samo zahvaljujući radu!!! Niko ne reče, da posle pet neradnih dana, uz jedan "radni", otpočinje niz: Djurdjevdan, Markov dan, VIKEND...
Милан Панић
"Захваљујући изменама Закона о државним празницима, којима су пре неколико година уведена два нова празника – Сретење и Дан примирја у Првом светском рату, у Србији се празнује десет дана годишње". Значи 10 (ДЕСЕТ) дана у години. И..у чему је проблем?! Свакако не у броју нерадних дана већ плаћању онога што није за плаћање а максималном закидању на зарадама примереним добрим резултатима рада и умног и физичког. Укратко: систем "у квару".
jelenče
niste pravilno napisali, do srede 4. maja a sreda je 5. maj
zoran
Ispravite u tekstu 04.05.2021. nije sreda nego utorak!. Ako ne grešim neradni dani su od 30.04. do 04.05. (petak - utorak) uključujući i te dane tj datume
Марко
1. "запослени на посао неће ићи од петка 30. априла до среде 4. маја" затим у другом пасусу "преноси се на први наредни радни дан – то значи на уторак 4. мај"?! - Конфузно, среда је 5. мај 2. "Православни верници имаће пет нерадних дана за ускршње и првомајске празнике, а уколико су запослени на посао неће ићи од петка 30. априла до среде 4. маја"? - Ако се не варам од 30. априла до 4. маја има 6 дана или можда грешим? Сугестија за ауторку: за тему чија су поента датуми обратити пажњу на исте

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља