Ђоковићев охрабрујући почетак на шљаци

Новак Ђоковић се вратио на терен после безмало два месеца – убедљивије него што су многи очекивали. Претње младог Јаника Синера да искуство неће имати улогу, изјаве Рафаела Надала да ће Ђоковићу бити тешко после дугог одсуства и процене искусних прогнозера да ће Италијан узети барем сет, брзо су неутралисане на терену.

У свом првом мечу у Монте Карлу, Ђоковић је одржао лекцију играчу који га је управо наследио као најмлађи финалиста мастерса још од 2007. и за кратко време се муњевито пробио до 22. места на свету пре навршене 20. године. Синер је био опаснији на почетку, први је стигао до брејк-лопти и другу искористио за вођство од 2:1, али то црвено светло је моменатално разбудило најбољег тенисера света.

Као и много пута у каријери, када се први рекет света разљути, пребацује у вишу брзину и са четири узастопно добијена гема стиже до 5:2. Имао је прилика да сет заврши са 6:2, а када није добио тај маратонски гем десило се оно уобичајено, да при сервису за сет препусти гем ривалу. И одмах потом, оно такође често виђено – да казни себе и ривала брејком за 6:4.

Громогласни урлик олакшања одјекивао је на празном стадиону, као знак да је главни фаворит спреман за борбу до истребљења и свестан опасности коју крије игра 14 година млађег, али већ стаменог Тиролца.

Уједно, то је било испуњење Ђоковићеве вечите жеље да и други сет почне својим сервисом. И одмах притисак на ривала, брејк за 3:1 и завршни, за 6:2, после сат и по одличног тениса са обе стране. Имао је пре завршног гема још један период пада концентрације, са по две дупле грешке – прве у мечу – али и то је прегурао.

Био је то и занимљив дуел два Ђоковићева тренера. У његов бокс вратио се Марјан Вајда, а с друге стране је био Рикардо Пјати, Вајдин претходник до 2006. године. Сада Италијан са Синером слави одличне резултате, али најбољег могућег ученика већ је испустио.

Притисак првог сусрета са најбољим на свету, иако је то који је Синер негирао пре меча, осетио се на терену. Бивао је повремено стегнут, још чешће затечен одговорима ривала и нестварно враћеним лоптицама: некад лобом, некад са основне линије, скраћивањима и реакцијама на мрежи. Све у свему, није тачно знао шта га је снашло.

Победник је био миран и задовољан:

– Ово је одлична победа после пар месеци без званичног меча. Лепо је вратити се такмичарском тенису. Док се ствари нису мало склопиле и смириле било ми је потребно извесно време да уђем у ритам и пронађем прави темпо игре. Јаник је у изванредној форми, играо је финале Мајамија, освојио један турнир у Аустралији. Он је будућност, можда је боље да кажем већ садашњост нашег спорта. Знао сам да ће бити велики изазов, али успео сам да одиграм прави тенис у право време и да пребродим прву препреку.

А следећа ће бити Данијел Еванс. Иако је победник мастерса у Мајамију Хуберт Хуркач био фаворит по рангу и већ виђен као наредни Ђоковићев изазов, Пољак је платио данак замору и промени подлоге, па је Британац имао лаган задатак: 6:4, 6:1. И кладионице су брзо регистровале спремност нашег тенисера и дале му далеко убедљивију предност против 33. на АТП листи Еванса, него у дуелу са Синером.