Соларни панели и српски инвеститори

Постављање соларних панела на кровове зграда којим би домаћинства производила зелене киловате за себе али и за продају, што им омогућава нови закон, не подразумева само да се позове мајстор који ће да их инсталира, него много више од тога. Поготово ако је реч о станарима нових зграда који су потписали купопродајни уговор и дали инвеститору право слободног управљања и коришћења заједничких просторија, пре свега крова. А да појма нису имали да због тога не могу да уграде соларне плоче.

Управо је то случаје појединих наших читалаца који су се јавили за додатно појашњење, јер су схватили да сада не могу да поставе панеле због тога што кров није њихов. Како се може видети у њиховим готово идентичним купопродајним уговорима из Београда и Новог Сада, јасно је да је пракса инвеститора постала управо то „да се купац саглашава да продавац слободно може да управља и користи кров, да мења његову намену и да га реконструише, чиме купац стана даје неопозиво одобрење продавцу да може без даље сагласности купца да употребљава тавански простор и заједничке просторије, и да пристаје да ова одредба уговора представља ваљану легитимацију пред надлежним органима”.

Упитани шта да раде станари зграде који су решени да уграде панеле и производе зелене киловате, а инвеститори им сада то не одобравају јер ове заједничке просторије зграде желе да користе за надзиђивање нових станова, у Министарству енергетике за наш лист кажу да су уговори о купопродаји станова искључиво ствар односа управо уговорних страна – облигационо-правни и закључују се сагласношћу воља.

– Из наведеног примера, напомињемо две ствари. Законом о својинско правним односима прописано је да на заједничким деловима зграде и уређајима у згради власници посебних делова објекта (станова, пословних простора…) имају право заједничке недељиве својине. Како је кров заједничка својина станара, могуће је да су уговором о купопродаји инвеститору дали право располагања над кровом. У тим случајевима, инвеститор би, због доказа о праву располагања, имао могућност постављана соларних панела као електране на соларну енергију, а не сами власници зграде – одговарају у ресорном министарству.

Према речима државне секретарке у Министарству енергетике Јованке Атанацковић, у Србији има око 600 квадратних километара површине кровова који могу бити искоришћени за инсталирање соларних панела. Ово је, како је, потврдила, званичан податак Републичког геодетског завода. У ресорном министарству још додају да се, на основу процењене укупне површине кровова (на приватним, јавним, комерцијалним и индустријским зградама), предвиђа да би постављањем кровних соларних панела на око 10 одсто ове површине потенцијално могла обезбедити нова инсталисана снага од шест гигавата.

Купци станова који су се обратили нашем листу наводе да у целој причи можда до соларних панела могу да дођу и другим путем, пошто докажу да су овакви уговори с продавцем, ипак, ништави. Али то је сада предмет судова и адвоката. Јер, тврде, према Закону о облигационим односима и Закону о становању и одржавању зграда, инвеститор овакав уговор не може да закључи с физичким лицем – купцем стана, већ само са стамбеном зградом, као правним лицем која у тренутку потписивања није била основана, дакле, није ни постојала. Зато је тај уговор ништав, тим пре што је по закону, да би до закључивања уопште и дошло, неопходно да претходно „стамбена зграда” потребном већином гласова свих станара донесе одговарајућу одлуку о судбини крова.