​Априлске депоније

Овај месец је јасно показао како се опасно шалимо са сопственим животима. Депоније разног отпада су прекриле зелене падине и речице покрај градова, а гомиле лажи су прекриле оно мало истине које се дочепамо с муком и гајимо у стакленим баштама, далеко од телевизија  са националистичком фреквенцијом и таблоида.

Када је, ономад, Председник засукао рукаве, таман сам помислио да ће да крене са ископавањем оног „ комплетног идиота”, баш на петогодишњицу Савамале. А он примио вакцину, што је претворено у национални  спектакл, да не кажем празник. Свака му част, руку на срце, и на набављеним вакцинама, које неки други комплетни  идиоти одбијају да приме. Сад, како их је набавио, нека остане државна тајна, међу океанима тајни, кроз којe га проводи  Свевишњи, као оно Мојсија у Египту. Све до Златног телета, пардон доба, у које зуримо опчињени. Што рече један афористичар (Љуба  Илић): Народу је обећано златно доба, али су залихе ограничене.

И овог месеца је у скупштини главна тема био Ђилас. На њему је демонстрирана већина, која никако да га ухапси због оних минута на РТС-у. Минута које су сада изгледа покупили Шешељ и Чанак, док их Вучић добија гратис, по службеној дужности. Сви гађају  Ђиласа, а њему ништа. Као да играју пикадо са куваним шпагетима.

А онамо, намо, за брда она, Мило не пушта власт. Његови су као крпељи прионули на све функције, док се нова власт препире какву и колику пинцету да набави ради „открпљавања”. Тамо је завладао нови вирус комит 20, против којег је једини лек боравак међу решеткама. Без вискија, тениса и џакузија. Београд, уместо да помогне браћи, помало долива уље на ватру, ваљда спремајући роштиљ на плажи овог лета.

У априлу су се појавили и они „нон-пејпер” документи, за које власт, па и већи део народа, сматра да су употребљиви само у тоалету. Па боље и то него да нам опет увале шмиргл-папир.

Тако упловисмо у мај, месец преврата, али, што се опозиције тиче, чун се љуљну, оде санак пусти.