Венус боља од Серене

Први пут после пет година о трофеју на турниру за „грен-слем” одлучивале су сестре Венус и Серене Вилиајмс из САД. Повратак супарништва својевремено најбољих тенисерки на свету, које су између 2001. и 2003. делиле мегдан у седам од осам највећих финала, догодио се на Вимблдону где су обе оставиле дубок траг.

Старија Венус је победила са 7:5, 6:4. Тако је одбранила трон и освојила пету титулу (најбоља и 2000, 2001, 2005). Серена се на престо пела 2002. и 2003, а оба пута је у финалу била успешнија од сестре. Венус против ње има вимблдонску победу и из полуфинала 2000. Међусобно је сада 9:8 за млађу Вилијамсову.

У деветом „породичном финалу”, узев у обзир све њихове дуеле (сада 6:3 за Серену), Венус је у првом гему другог сета одсервирала брзином 208 км/ч, што је рекорд Вимблдона. На трибинама су се с подељеним осећањима бориле мајка и две сестре. Отац Ричард се вратио кући, јер није имао живце да проживљава још један велики дуел својих мезимица. На церемонији доделе трофеја, Серена је захвалила њему, а Венус мајци и сестрама.

-----------------------------------------------------------------------------

Недеља истине

Данас се у финалу Вимблдона састају најбољи тенисери света Швајцарац Роже Федерер и Шпанац Рафаел Надал

Ни једно супарништво у модерној историји тениса није потврђено у толико финала на турнирима за „грен-слем” као између Швајцарца Рожеа Федерера, непрестано првопласираног на светској листи 231 недељу, и Шпанца Рафаела Надала, његовог првог пратиоца 154 недеље узастопно. Данас ће на Вимблдону шести пут да поделе мегдан за неки од највреднијих трофеја „белог спорта”. Андре Агаси и Пит Сампрас односно Иван Лендл и Матс Виландер су се састајали по пет пута, а Бјерн Борг и Џон Мекинро то јест Борг с Џимијем Конорсом по четири.

Руку на срце, за њихова финала знају само централни терен у Свеенглеском крокет и тениском клубу у Лондону и стадион „Филип Шатрије” на „Ролан Гаросу” у Паризу, али то само доказује да је Федерер једини који се приближи „краљу шљаке”, док се нико тако не примакне „краљу траве” колико Надал. Први у реду за чекање је наш Новак Ђоковић.

Пошто се на црвеној земљи у Булоњској шуми играло три пута, Шпанац води с 3:2. Њихов данашњи финале је и трећи узастопни на Вимблдону. Једини који су имали толико узастопних одлучујућих „грен-слем” окршаја су Стефан Едберг и Борис Бекер (1988-1990), у Лоднону.

Нема збора: Федерер – Надал, то је дуел данашњице, али је овај посебан по томе што ће бити финале истине. Први пут се Надалу, који је у изврсној форми, дају шансе, и то не мале, за победу против Федерера на трави. Ако се та мишљења обистине, швајцарски ас ће претрпети први пораз на тој подлози после 65 победа, од којих је 40 на Вимблдону, и неће се изједначити с рекордером шестоструким узастопним победником Енглезом Вилијамом Реншоом (1881-1886). У супротном, запушиће уста свима који су почели да сумњају у њега, с обзиром да ове сезоне није убедљив као претходних.

И док је Надал недавно декласирао Федерера на „Ролан Гаросу” (6:1, 6:3, 6:0), швајцарски ас је лане једва извојевао победу на Вимблдону – 7:6 (9:7), 4:6, 7:6 (7:3), 2:6, 6:2. Шпанац пуца од самопоуздања:

– Федерер игра бриљантно, али и ја не играм лоше. Прошле године сам био близу да га победим. Надам се да ћу сада да играм као онда, ако не и боље. Овај пут планирам да победим – казао је Надал.