Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Странаца све више у Србији

Странаца све више у Србији
Сокобања је ове године била најпосећенија (Фото З Анастасијевић)

Девизни приход од туризма ове године у Србији премашиће пола милијарде долара, што се није догодило скоро две деценије уназад. Прве процене указују да ће са прошлогодишњих 409 милиона долара бити премашена магична граница од 500 милиона, тако да је врло реално да до краја године Србија приходује између 550 и 560 милиона долара од туризма.
Извесно је да ћe на данашњи Светски дан туризма – 27. септембар, Србија бити једна од земаља које су оствариле највећи раст прихода од туризма у току једне календарске године.

Да је тако потврђују подаци за седам месеци. Број ноћења странаца у Србији већи је за 26 одсто. Из свих земаља, изузев Црне Горе, сви туристички центри бележе високе стопе раста долазака гостију. Једино је Врњачка Бања забележила смањену посету странаца. У Београду је странаца било више за 27 одсто. Нови Сад има још бољи резултат. Српска Атина је угостила чак 46 одсто више странаца него од почетка јануара до краја јула 2006. Али, апсолутни рекордер је Ниш. У овом граду је боравило чак 170 одсто више странаца него у истом периоду претходне године.

У Србији се мења и структура гостију. Према последњим показатељима, готово сваки трећи гост долази из иностранства. И даље прва четири места држе посетиоци из земаља бивше Југославије, а потом Немци, Италијани и Британци. После њих су грађани Македоније, а листу "топ десет" закључују Руси и Аустријанци.

Током протеклог лета у "шпицу сезоне" дневно је у Србији боравило 95.000 гостију, а најпријатније изненађење је Сокобања, која обележава 170 година организованог туризма. Летос је више седмица бележила већу посету и од најјачег конкурената – Златибора и Врњачке Бање.

Да би се наставило с овако добрим резултатима неопходна су и велика улагања у развој туристичких објеката, али и у прилазне путеве и друге садржаје. Поред 11 мастер планова развоја туристичких центара, Влада Србије је недавно одобрила пакет инвестиција намењен улагањима у инфраструктуру туристичких места.

Највише средстава биће уложено у развој Старе планине – чак 224, 7 милиона динара. Новац ће у будући капитални простор српског туризма бити уложен у градњу трафо-станица, система за водоснабдевање и пречишћавање вода, затим асфалтирање путева, као и у планове и студије оправданости за поједине пројекте.

Други велики инвестициони пројекат туризма представља обнова Палића, а 156,5 милиона динара биће уложено за реконструкцију симбола овог места – Велике терасе и канализационих система.

Више од 53 милиона динара биће уложено у Горње и Доње Подунавље, а на листи радова наћи ће се и завршетак пута до све популарнијег археолошког локалитета – Виминацијума. За осветљење у Ресавској пећини биће издвојено 12 милиона динара, док ће на Златибору 11 милиона динара бити уложено за трафо-станицу на Торнику и туристичку стазу.

Сокобању очекује уређење улица и постављање туристичке сигнализације, а за ове послове биће уложено 11,5 милиона динара, док ће за радове на Власини бити издвојено осам милиона динара. За "Парк природе Голија" на истоименој планини биће уложено 3,5 милиона динара.

-----------------------------------------------------------

Цех у иностранству 350 милиона долара

Прошле године туризам Србије остварио је суфицит у робној размени са иностранством. Према подацима Народне банке Србије, он је износио 88,9 милиона долара. Будући да је лане наш девизни приход од туризма износио 409 милиона долара, лако је израчунати да су наши грађани на путовања по свету потрошили 320 милиона долара.

Према неким проценама, број пакет аранжмана за иностранство овог лета био је већи у односу на прошлу годину за пет до осам процената. У том случају ове године ћемо на путовања "по разним иностранствима" потрошити, највероватније, више од 350 милиона долара.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.