субота, 19.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нема варања на онлајн испитима

Студенти фармације у ванредним околностима успешно уче на даљину веч годину дана, али још нико није успео да „мува” и преписују на колоквијумима и тестовима, сазнајемо од професорке Анђелије Маленовић, продекана за наставу
Зграда факултета је пространа и има улаз у амфитеатре са спољашње стране (Фото Фармацеутски факултет)

Може ли се преписивати током полагања колоквијума преко компјутера или мобилног телефона? Професори Фармацеутског факултета су кажу и сами пробали и – нису успели. Како изгледају испити под маскама? Иако би многи одговоре на ова питања потражили од студената електротехнике, организационих наука или програмера, ми смо позвали професорку Анђелију Маленовић, продекана за наставу на Фармацеутском факултету. Њено присуство на састанцима на Београдском универзитету многи представници других високошколских установа редовно су користили да чују применљиво искуство у раду „на даљину”.

– Упутства за онлајн провере знања, која су користили наши професори и студенти, поделили смо и другим колегама пошто су их претходно одобрили чланови ректорског колегијума – потврђује проф. др Маленовић.

– Подсетила бих да ово што ми зовемо „онлајн настава” заправо је „настава на даљину у ванредним околностима”, како је свуда у свету називају. Онлајн настава или учење мора да буде осмишљено и да се изводи тако да се остваре дефинисани циљеви и исходи предмета и да буде усклађена сa стандардима квалитета, што значи акредитована. С обзиром на то да смо сви, не само ми у Србији већ и у свету, морали да одједном пређемо на наставу на даљину, ми нисмо ни могли, а ни желели да то акредитујемо. Пре свега зато што процес акредитације траје, а друго, када се заврши пандемија, вратићемо се на систем који смо примењивали. Искрено, у пролећном семестру прошле године сви смо били ван себе, сад смо се уходали и све доста добро функционише – описује наша саговорница како су пронашли излаз из проблема.

– Брзо смо се снашли јер смо у настави већ користили нешто што се назива систем за управљање учењем, „Мoodle”, да студентима дајемо тестове, као и за интерактивне радионице, објављивање наставног материјала или, како то зовемо, асинхрону наставу. Наши наставници су прошли обуку за рад у том систему и зато смо одмах рекли: „Прелазимо на ’Moodle’”, и почели да га користимо у пуном капацитету. Биле су нам неопходне две недеље да добијемо лиценцу за платформу „Wеbеx”, за онлајн комуникацију која није предвиђена за онлајн наставу, али је највише могла да помогне да предавања личе на она у амфитеатрима. Углавном, наставник се укључи у систем и у реалном времену предаје. Када је настава била завршена, дошли су испити на којима је успех био приближно исти као и онај претходне године у редовним околностима – уверава продекан за наставу на Фармацеутском факултету.

– Када упоредимо успех студената последњих неколико година, ни по чему се не би приметило да је 2020. била нешто посебнa или другачија. Преко платформе „Моodle” рађени су тестови за колоквијуме, а испити су одржавани и одржаваће се и наредних месеци на факултету на шта смо обавезни по Закону о универзитету, дакле у седишту високошколске установе како тамо пише. Студенти су, поштујући мере, долазили на факултет који је срећом простран и важио је принцип „сваки други ред, свако треће место”, чиме је обезбеђено препоручених четири квадрата око сваког студента – додаје проф. Анђелија Маленовић.

И сад стижемо до питања, ако тако распоређени на испиту не могу да преписују, могу ли студенти „да се сналазе” на тестовима који се раде од куће.

– Професор састави тестове тако да прво извуче из градива много питања, а онда их по закону вероватноће искомбинује на толико начина да не буде шансе да два студента добију исти тест. То је једна опција. Друга је да професор одреди врло стриктно време за завршетак одговарања на постављена питања, тако што најпре асистент реши задатке, ако он то одради за 15 минута, онда наставник студенту даје више – 20 минута да заврши тест – открива професорка како изгледају припреме за проверу знања студената.

– Постоји још једна опција, да питања буду таква да студент може да користи сву доступну литературу, али да би одговорио на питање, он мора да повеже читаво градиво. Многи наши наставници имају вишегодишње искуство у примени оваквих провера знања и лако им је било и током короне да то исто раде. Они који нису желели да организују колоквијуме на тај начин, за отприлике осам одсто свих предмета у пролећном семестру, одржали су их класично у предиспитном року када смо се вратили на факултет – подсећа продекан Анђелија Маленовић.

Ти колоквијуми с повезивањем градива раде се преко платформе „Мооdle”, која има 14 активности и седам ресурса, додаје наша саговорница која без сумње добро влада новим технологијама, а иначе предаје Аналитику лекова. Ако наставник изабере систем да се питања смењују на страни, а постоји ограничено време за решавање, при чему некоме седмо питање другом студенту буде прво, трећем осмо, не постоји могућност да преписују ни они који заједно седе у истој просторији.

– Уз то на колоквијуму постоји и праг знања, да би га неко положио мора на пример да има најмање шест тачних одговора на десет постављених питања. Једном смо пробали симулацију у којој је учествовало неколико професора и асистената, они су се договарали, проверавали одговоре, али пошто им је било ограничено време, нису стигли да заврше тест – сећа се продекан с Фармацеутског факултета и помиње да су за практичне вежбе користили такозвани хибридни систем преко платформе „Мооdle”.

– Конкретно на предмету Аналитика лекова вежбе трају шест сати. Због короне у лабораторији је било највише десет уместо као некад двадесет студената. Комплетну припрему за вежбе студенти су одрађивали кроз „Мооdle” лекције и долазили на факултет да одраде практични део. Анализу, дискусију резултата и попуњавање елабората студенти су потом радили код куће. Било је и усмених испита на десетак предмета, на оба студијска програма, Фармација и Фармација – медицинска биохемија. Усменом испиту сем професора и студента мора да присуствују и један-два сведока, сви су били с маскама. Код писмених испита, два сата траје испит, пола сата чишћење и проветравање просторије па се наставља даље – описује испитну атмосферу продекан за наставу.

– Били смо забринути како ће бруцоши да се снађу, поделили смо их у групе и доделили им студента ментора и наставника ментора. Тај менторски систем рада је уосталом основа „болоње”. Млади добро владају мобилним телефонима, прате предавања, отварају „Мооdle”, тестове, али оно што нас брине кад је реч о бруцошима јесте што се они не познају, а дружење је најлепши део студентског живота. Функционишу они, имају „вајбер” и размењују поруке. Надам се да ће када се врате на факултет моћи и да се упознају – верује наша саговорница, напомињући да није лако ни професорима да држе наставу конференцијски, причају у екран и не виде никога, а навикли су да динамику предавања прилагођавају реакцији студената.

Дипломски испити су испоштовани после ванредног стања, додаје професорка Маленовић, од марта до маја одбрана није било, у септембру и октобру их је било највише, али то је уобичајено доба за завршетак студија. На почетку семестра се увек објави план рада и распоред наставе с датумима. Оно што није могло да се одради јесте студентска стручна пракса од шест-седам недеља у апотекама и биохемијским лабораторијама. Али и то смо уз максимално ангажовање колега из струке успели да реализујемо онлајн кроз видео-материјале и семинарске радове.

– Међу 2.000 наших студената није било више од 50 оболелих. После свега почели смо да размишљамо о организацији наставе на нови начин, задржаћемо оно што је добро, али само да се вратимо редовној настави и раду – прижељкује проф. др Анђелија Маленовић.

Коментари1
e5681
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milutin
То се сирота професорка нада.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља