За трофеј у новој Србији

За национални куп код нас је почело да се игра тек 1947. године (прво фудбалско такмичење на свету је Куп Енглеске 1871) и победнику је Тито даривао прелазни сребрн пехар. Када се Југославија распала остали су Србија и Црна Гора, чији су се клубови од 1992. борили за нов трофеј. Одвајањем Црне Горе и Србија је постала самостална и од 2007. и она има свој пехар за освајача Купа.

Крај ХХ века је, што се тиче међусобних двобоја у финалу, припао Црвеној звезди, која га је освојила 1996. и 1999. У овом веку „вечити ривали” су три пута поделили мегдан у одлучујућој борби за трофеј и сва три пута је Партизан био успешнији (2001, 2017. и 2019). Да ли ће тако и да се настави или ће „црвено-бели” то да прекину знаће се сутра када се суоче на стадиону „Рајко Митић”.

1996. 3:0 и 3:1 за Звезду

Црвеној звезди нису цветале руже у сезони 1995/96, па се пре краја растала и од помисли да сачува титулу. Утисак је поправила у Купу. У финалу је у обе утакмице била боља од Партизана.

На свом стадиону, 8. маја 1996, победила је с 3:0. Голове су дали Јовичић у 8, Крупниковић у 37. и Живковић у 51. По резултату изгледа да је било лако, али је Партизан толико наваљивао да је Звездин голман Милојевић био међу јунацима утакмице.

Победу су извојевали Милојевић, Живковић (Огњеновић), Ђоровић, Радмановић, П. Станковић, Мариновић, Аџић (Пуача), Д. Станковић, Јовичић (Миливојев), Крупниковић и Његуш. Краљу, Мирковићу, Савељићу, Тешовићу (Томићу), Мијалковићу, Ђурићу (Ташевском), Вукићевићу, Нађу, Треневском (Христову), Ћирићу и Чакару је остало да се уздају у реванш на свом стадиону, 15. маја. 

Али, „црвено-бели” су били бољи и у другом дуелу. У 45. минуту повели су преко П. Станковића, Вукићевић је изједначио у 62, а Звездин тријумф су увеличали Крупниковић у 65. и Д. Станковић у 79.

Владимир Петровић, чија генерација ниједном није играла у Купу против Партизана (а ни Џајићева), као тренер је тријумфовао баш против њега уз помоћ својих играча Милојевића, Живковића (Огњеновића), Ђорђевића, Радмановића (Миливојева), П. Станковића, Мариновића, Аџића, Д. Станковића, Сакића, Крушниковића и Његуша. Без „дупле круне” су остали Краљ, Мирковић, Савељић (Вукићевић), Тешовић, Мијалковић, Ташевски, Светличић, Томић (Крстајић), Христов, Ћирић, Јовић (Бешировић) и њихов тренер Тумбаковић.

1999. 4:2 за Звезду

Финале купа 1999. Није личило ни на једно претходно. Тек што је ваздух утихнуо од натовских бомби, које су целог пролећа падале на Србију. Првенство је прекинуто и није довршено, па је завршетак куп-такмичења био више од обичног надметања за пехар. Играло се 26. јуна, касније него обично, и то само једна утакмица (као и у полуфиналу), јер је за две било доцкан.

Звезда је на свом стадиону повела с 2:0 (Шкорић у 15. и Пјановић у 17), али Партизан то није нокаутирало. „Црно-бели” су изједначили већ у првом полувремену (Рашовић из пенала у 35. и Кежман у 44). Међутим, то није значило и потпун преокрет. Шкорић је у 65. минуту с беле тачке донео „црвено-белима” 3:2, а све неодумице је отклонио Гојковић у 84.

Куп су освојили: Коцић, Дудић, Бјеговић, Миљковић (Илић), Витакић, Буњевчевић, Шкорић, Бошковић (Мићић), Друлић, Гојковић, Пјановић (Бајчетић). Посао нису довршили: Р. Илић, Рашовић, Савић, Крстајић, Стојаноски (Ранковић), Станојевић, Ивић, С. Илић, Томић (Илијев), Бјековић, Кежман.

2001. 1:0 за Партизан

Први домаћи трофеј у XXI веку је освојио Партизан и то у окршају са својим „вечитим ривалом”. На Звездином стадиону, 9. маја 2001, пресудан је био погодак Саше Илића у 65. минуту левом ногом с 20-ак метара.

Ту радост „црно-белима” су донели: Радаковић, Рашовић, Јеремић, Савељић, Бајић, Дуљај, Тробок, Ивић, С. Илић, Бечановић, Илијев (Делибашић). Празних руку су остали: Коцић, Зорић, Витакић, Илић (Марковић), Лалатовић, Буњевчевић, Леринц (Бошковић), Гвозденовић, Друлић, Аћимовић и Пјановић.

2017. 1:0 за Партизан

Прошло је 16 година до новог окршаја „вечитих ривала” у финалу националног купа. Овога пута је то био Куп Србије, који се тада играо 11. пут.

На Партизановом стадиону, 27. маја 2017, радовао се домаћин. Једини гол дао је Миленковић главом после корнера.

Што је остало 1:0 велике заслуге припадају голману Стевановићу. Он је у последњем минуту прочитао Милијашеву намеру, који је изводио слободан ударац, кренуо на праву страну и одбио у корнер лопту, која је ишла у рашље.

„Дуплом круном” су се те сезоне крунисали: Н. Стевановић, Вулићевић, Остојић, Миленковић, Ел Монир, Јевтовић, Косовић, Јанковић (С. Илић), Леонардно (Радин), Михајловић (Ђуричковић), Ђурђевић. Звезди утеху нису успели да донесу: Кахриман, Петковић, Анђелковић, Ле Талек, Луковић, Доналд, Ристић (Милијаш), Канга, Срнић (Милић), Плавшић (Вујаклија), Боаћи.

2019. 1:0 за Партизан

И у трећем окршају у овом веку у финалу нашег Купа пао је само један гол. И опет је било 1:0 за Партизан. И овога пута је стрелац био такозвани штопер. Овај дуел, одигран 23. маја 2019, обележио је Остојић. Искористио је несинхронизованост противничких играча и већ у 13. минуту донео преимућство свом тиму, који га је сачувао до краја.

Ситуација је била слична као сада. Црвена звезда је била првак и имала шансу да освоји и Куп Србије. Али у одлучујућој утакмици њен тим – Борјан, Стојковић (Гобељић), Савић, Милуновић, Родић, Јовичић (Вукановић), Јованчић, Бен (Јовељић), Марин, Иванић, Павков –  није личио на онај, који је врло уверљиво дошао до шампионске титуле.

Партизану је то било најслабије првенство у овом веку – завршио га је тек на трећем месту (на табели га је претекао и нишки Раднички). Тријумфом у Купу Србије је, што се каже, спасао сезону. Уједно, то му је био четврти узастопни тријумф у том такмичењу. Остварили су га: Стојковић, Н. Р. Милетић, Остојић, С. Павловић, Урошевић (Шеховић), Здјелар, Шћекић, Тошић (С. Илић), Пантић, Ивановић (Л. Павловић) и Гомес.
Крај