Партизан спреман и за пенале

Пре 20 година Александар Станојевић је био међу играчима Партизана који су ишчекивали кога ће тренер Љубиша Тумбаковић да пошаље да против Црвене звезде, на њеном игралишту, освоје Куп. Сада је он тај који ће одредити ко ће вечерас с истим задатком да изађе на Стадион „Рајко Митић”.

Додуше, најавио је и да може да их врати с терена уколико буде више од 150 душа у ложама, јер су од Фудбалског савеза Србије оба клуба добила по 40 улазница.

Када је он играо 1999. у финалу, на том истом стадиону, такође против Црвене звезде, сваки гледалац је био победа више за фудбал, за нашу земљу. Била је то најочитија потврда да је рат који је НАТО водио против наше земље прошлост.

Сада је, на нашу жалост, другачије време, па је пуно гледалиште опасност. Што због короне, што због оних који се баве ко зна чиме прикривени навијачким обележјима.

Станојевић је с неким разлогом објавио своју претњу уочи утакмице којом ће се завршити сезона. У њој није надокнадио оно што је Партизан заостао пре његовог доласка и мада је имао врло добар учинак то није било довољно да забрине Црвену звезду на њеном путу ка четвртој узастопној титули.

Тренер Партизана такође има свој разлог зашто каже да не осећа притисак уочи финала Купа Србије у коме може да освоји трофеј, и ведра чела гледа у оно што следи.

„Црно-белима” је ово седми узастопни пут да играју у финалу Купа Србије. Нису га освојили у првом и последњем покушају, али би требало да имају више искуства у окршају за пехар. У те четири успешне борбе два пута су оборили на обе плећке баш „црвено-беле”. Оба пута са по 1:0 и по једном на свом и противничком стадиону.

Поред тога, прошле године су у полуфиналу били бољи од комшија. И тада је било 1:0.

У доба када су спортисти оптерећени пуким резултатом тешко је да се очекује да ће вечерас да буде другачије и да ће голови да пљуште. И кад је много мањи улог у питању, у „вечитом дербију” игра се опрезно, па ко први постигне гол самим тим је у великој предности.

У тек завршеном првенству Станојевић је водио Партизан у обе утакмице против „вечитог” ривала. Она јесенас завршила се без победника, са по једним голом на обе стране (1:1), а овог пролећа је Црвеној звезди један гол био довољан да мирно дочека крај шампионата.

И зато што је то најсвежија лекција, Станојевић и његови фудбалери и треба да извуку поуке. Још се и играло на Звездином стадиону и Партизану је императив био да победи. Сада је то исти задатак и за једне и за друге.

Тренер Партизана тврди да су његови играчи спремни и за 90 и за 120 минута, уколико буду продужеци, а и за пенале. Подсећа да су их вежбали и уочи шеснаестине финала против Бачке и да сада зна седморицу који ће шутирати с беле тачке ако то буде потребно против Црвене звезде.

Истакао је и да је ово прилика да се потврди оно што су он и његов тим урадили до сада. Нагласио је да су постигли много голова, а примили најмање.

Понавља да и поред пораза у последњем међусобном обрачуну противник није показао да је бољи. Сад предстоји да се види шта он и његови фудбалери могу да учине да не прођу исто.

Владимир Стојковић сматра да играчи не треба да имају притисак уочи ове утакмице, а да он, као капитен, преузима кривицу на себе ако Партизан не освоји овај трофеј. Али, нагласио је, „морамо да освојимо Куп”.

Пре утакмице сви имају право на оптимизам, а кад се изађе на терен, видеће се колико је било основа за то. Партизан јесте стао на ноге од када се Станојевић вратио, низао је победа, многе и врло убедљиве, али је при крају сезоне био нешто блеђи. С обзиром на то да је изгубио борбу за првака, можда и није било разлога да се више запиње.

У вечерашњој утакмици, међутим, мора да покаже најбоље што зна. И због трофеја, и због тога што је противник Црвена звезда, а и да шампион не заврши сезону непобеђен.