Ко ће до трофеја три деценије после Звезде

Када је Црвена звезда на данашњи дан, пре 30 година, постала европски првак у Барију (на пенале против Марсеља), не само да је то урадила само са домаћим фудбалерима, већ је била и последњи тим из источне Европе који је остварио такав успех.

Вечерас (21 ч), у Порту, за трофеј Лиге шампиона боре се два енглеска тима која нису ушли у такмичење као прваци своје земље, Манчестер сити и Челси, чији састави су налик репрезентацијама света: Сити у својим редовима има фудбалере из десет земаља, а Челси из 13. Довољно да закључимо колико се најцењеније клупско такмичење у фудбалу променило за протекле три деценије…

-Борили смо се заједно за овај дан и стигли до финала Лиге шампиона. Људи мисле да је лако стићи до финала Лиге шампиона. Овај резултат даје смисао ономе што смо радили у протеклих четири-пет сезона. Сваког дана ови момци су били доследни, што је изванредно – изјавио је Ситијев тренер Ђосеп Гвардиола о својим играчима с којима је за протеклих пет сезона освојио десет трофеја, од тога три титуле Премијер лиге.

Гвардиоли се пружа прилика да изједначи тренерски рекорд по броју титула европског првака, који деле троструки прваци Боб Пејсли (стручњак из Енглеске, Ливерпул 1977, 1978, 1981), Карло Анчелоти (Италија, Милан 2003, 2007, Реал 2014) и Зинедин Зидан (Француска, Реал 2016, 2017, 2018). Уједно, тренер Ситија би могао да постане шести у историји овог такмичења са трофејима у два различита клуба (са Барселоном био први 2009, 2011), после Карла Анчелотија, Јупа Хајнкеса (Реал 1998, Бајерн 2013), Отмара Хицфилда (Борусија Д 1997, Бајерн 2001), Ернста Хапела (Фејенорд 1970, Хамбургер 1983) и Жозеа Морињо (Порто 2004, Интер 2010).

Што се тиче Томаса Тухела (Челси), њему је ово друго узастопно финале, пошто је прошлог лета са Пари сен Жерменом изгубио од Бајерна са 1:0.

-Као дечак маштате о оваквим мечевима и то је као да посматрате Месец – то је тако, тако далеко. Једном када сте ту, једноставно сте ту. И не устручавам се да кажем да су Манчестер сити и Бајерн били мера квалитета прошле и ове године. Трудимо се да смањимо тај јаз и добро је то што у фудбалу ту разлику можете да потрете у 90 минута – казао је немачки стручњак Тухел.

За разлику од Челсија који је био првак 2012. године, ово је Манчстер ситију прво финале Лиге шампиона. Победа Ситија не само да би скинула огроман терет са леђа и навијачима и власницима тог клуба (у протеклој деценији уложили више од милијарду евра), већ би Гвардиолу коначно крунисало као најбољег тренера на свету.

Манчестер сити (најбољи стрелци у овој сезони Марез и Торес, по четири гола), био је победник Ц групе, а затим је на путу до финала играо овако: осмина финала Борусија М (укупан скор 4:0), четвртфинале Борусија Д (4:2), полуфинале Пари сен Жермен (4:1).

Челси (Жиру шест), по многима највеће изненађење у овој сезони, завршио је на челу табеле у Е групи, а до финала је играо овако: осмина финала Атлетико (3:0), четвртфинале Порто (2:1), полуфинале Реал (3:1).

Манчестер сити: Едерсон, Вокер, Стоунс, Рубен Дијас, Зинченко, Бернардо Силва, Фернандињо, Гиндоган, Марез, Де Брујне, Фоден. Тренер: Гвардиола.

ЧЕЛСИ: Менди, Кристенсен, Тијаго Силва, Ридигер, Аспиликуета, Жоржињо, Канте, Чилвел, Пулишић, Вернер и Маунт. Тренер: Тухел.