Предности гипса

Последњих година се и код нас у грађевинарству све више примењује систем суве градње. Он доприноси побољшању удобности становања и остварењу свих могућих жеља код уређења унутрашњости стамбеног или пословног простора, од подрума до крова.

Ипак, без обзира на финансијску уштеду, брзину градње, перфектну звучну, топлотну и противпожарну изолованост, а изнад свега на суву и чисту градњу без уношења додатне влаге у простор, у нашем народу још постоје заблуде о материјалима који се користе за овакав вид градње.

На Западу се овакви материјали користе већ 70 година, сматрају се стандардом у изради преградних зидова, зидних и таванских облога, исто као што се код нас, примера ради, за зидање користи опека.

Но, можда, баш у томе и лежи проблем: колико гипс, као основни грађевински материјал код система суве градње, на првом месту представља чврст материјал отпоран на пробијање (лом) приликом јачег ударца у зид направљен од гипс-картон плоча?

Према речима Горана Стојиљковића, комерцијалног руководиоца у фирми Кнауф Београд, то може да се догоди, али само у случају неодговарајуће примене, почев од потконструкције, размака при постављању плоча. За сваки зид, било да је са једном, две или три плоче, противпожарни или водоотпорни, у зависности од потреба и ефекта који се жели постићи, постоји решење, али само уз исправну примену.

– Заблуда је и прича о радиоактивности ових материјала, која је толико мала, ни близу границе радиоактивности – објашњава Стојиљковић, додајући да све што потиче из земље има одређену радиоактивност.

Иначе, гипс-картонске плоче се израђују од гипса, а он се добија млевењем руде калцијум-сулфата – садре са два молекула воде које отпушта приликом даље прераде загревањем-печењем, када се практично добија прах. Прах, помешан са водом поново се суши и враћа у првобитни облик, што значи да нема никаквих додатака, никакве хемијске реакције, осим отпуштања и примања воде, чиме се аутоматски елиминише радиоактивност.

Сад кад знамо да је гипс потпуно природан, нешкодљив и висококвалитетан грађевински материјал, вратимо се важним стварима и поштовању система уградње.

У зависности од подручја примене, на првом месту мора да се води рачуна да профили морају бити дебљине 0,6 милиметара и да имају одређену праву геометрију, потом да се користе плоче одговарајуће дебљине и својстава и то на прописаном растојању, напомиње Стојиљковић.

Велики проблем код нас је што ти прописи нису хармонизовани са европским стандардима, а на тржишту се појављују тзв. гаражни профили, који немају одговарајући квалитет, а прати их нестручна уградња.

Зато је, према Стојиљковићевим речима, Кнауф Београд покренуо поступак у Институту за стандардизацију да се нормативи хармонизују, да се формира комисија за гипс која ће ускладити европске стандарде. На тај начин ће се добити СРБС ЕН 50 (усвојен стандард за гипс као грађевински материјал или гипс-картонске плоче). 

– То ће бити база за контролу квалитета извођених система, прилагођена свему што се ради да би се обављала одговарајућа и боља контрола на самом градилишту, што ће уједно олакшати посао и архитектама и инжењерима који прате извођење – истиче Стојиљковић.