Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Докторати и неопходне реформе

Анђелко Васиљевић

Мало је проблема о којима се толико много писало готово у свим гласилима или говорило у разним институцијама као што је то проблематика у вези с докторатима. Број доктората рапидно се увећавао током последњих деценија, да је то, може се слободно рећи, запретило нашој, пре свега, економској будућности, јер је чест мотив стицања докторских звања повећање личних доходака. Због тога је дванаести час да се темељно размисли и енергично предупреде далекосежне негативне последице девалвације те значајне институције, њеног смисла и значења. Једини пут је да се донесу одговарајући закони и установе строге санкције за установе које се не би придржавале прописаних правила, a које би предвиђале и укидање тих установа у потпуности.

Шта је докторат наука? То је академски степен који стичу лица која се у раном периоду определе за научно истраживање и која су дала одговарајуће прилоге који их квалификују за упућивање на наредни ступањ рада – докторат. Тај кадар у континуираном раду чини онај слој друштва на којем се заснива напредак друштва уопште. Ако о томе размишљамо озбиљно, лако ћемо запазити да је стање у нашем друштву у тој области забрињавајуће, штавише, често се у покушајима реформе, услед недовољне спремности за те реформе, образлаже да је такво стање и у другим земљама, па и онима које имају најбољу традицију, да се и тамо министри „грабе” за докторска звања, да се тешко утврђује ступањ нових научних резултата до којих се дошло у многим докторским радовима, јер тзв. експлозија знања отежава откривање плагијата.

У најхитније реформе постојећег стања спада класификација доктората. Треба свакако задржати почасне докторате, јер су они углавном неспорни, део су значајне традиције. Неопходно је увести и докторате који се додељују на лични захтев, уз обавезу да се тако изричито дефинишу и који би подразумевали да се кандидати обавежу да уплаћују знатна финансијска и материјална средства за помоћ академским установама, које се данас налазе у изузетно тешким приликама.

Да би се бар делимично увидело како смо доспели у такву ситуацију као друштво, руководећи се произвољним идеолошко-политичким начелима, једно од решења је и да универзитет објави преглед наслова докторских дисертација од 1945. године па до данас, као и састав комисија професора пред којима су брањене, што широј јавности углавном није познато. Само то би могло да нас „тргне” и суочи са стањем које је владало крајем 19. и почетком 20. века – нашом традицијом која може да нам буде узор и показатељ колики је мукотрпан научни рад потребан за стицање докторских титула, али и после тих титула.

Др Радомир Ђорђевић,
професор Универзитета у Београду у пензији

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr
Pustite ljude da doktoriraju, oni koji vole, mogu i imaju a posle će život da ih svrsta po tome ko je doktorirao, ko je bio mentor, tema, na kom fakultetu, citiranost, Jel dao pare svima, jeste, jel bar nešto naučio, pa jeste, pa malo li je. I eto nove kategorije plaćenih počasnih PhD. A šta će onda sa tim, pa ništa, hvataće prašinu i u potpisu će stajati (Nušićevo) 'dr'. Deci kojoj to treba za dalju naučnu karijeru, to vredi, sve ostalo je zadovoljavanje sujete, kao da čovek bez doktorata ne
Боро
Да се докторат стиче, као што је некада могло, успесима и дометима у привреди или стварној делатности, било би далеко мање доктора, ја би ове данашње докторате укинуо, него пријатељу, дохвати се градилишта, болнице, суда, чега год, ради, па кад добациш довољно далеко, подносиш молбу са списком одрађених ставри, научних радова, итд...то иде лепо на неки јавни жири, све је објављено на интернету, бодовано, и пре 55 не би имали ниједног доктора наука, као што је некада и било, а не овако као сада.
DP
Dragi kolega, doktorat je prvi delom "samostalan" naučni rad, najčešće vođem starijim mentorom, koji otvara naučno - istraživačku karijeru. Ta karijera je onda NA POČETKU, a ne u zenitu! Mnogi koji ga dobiju neće se baviti konkretno tim radom, ali će razumeti šta taj rad jeste. Veoma, veoma retko, to će biti kruna naučnog rada. Mi nemamo previše doktorata, ali je njihov značaj pogrešno shvaćen - kao što se vidi i iz teksta profesora Đorđevića. Ali kako sve to objasniti u tako malo prostora?
Jovica76
Problem nije u broju doktorata, problem je u plagijatima i radovima koji su proglaseni doktoratima, a pre lice na diplomske radove. To treba ocistiti ali je to nemoguce u zemljama gde je korupcija endemska pojava.
Selimir
Po istoj logici previše je diploma fakulteta. Većina posle ne radi u struci. Kada se smanji broj upisanih studenata smanjiće se i broj doktorata. A to neće biti skoro. Neka se ljudi obrazuju ako ima ko to da plati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.