Слогом до лепе фасаде

Колико пута сте шетајући Београдом помислили како би било лепо да се дотерају и улепшају фасаде. Зграде, посебно оне времешне у центру, често не изгледају онако како би требало. Иако у себи носе мирисе прошлости и сведоче о неким битним догађајима, али и култури живљења и становања из тог периода, данас делују оронуло и некако заборављено. Истина, ни Њујорк није баш тако "шик" као, на пример, Париз, а ипак привлачи милионе туриста и оних који би желели у њему да живе и раде. То, наравно, не значи да Београду не треба добар "козметички третман" да би што боље промовисао свој јединствени шарм. У том циљу већ се кренуло добрим путем. Захваљујући акцији градских власти "Обновимо заједно" станарима је омогућено да са релативно мало новца, али са много воље и укуса, њихове зграде добију ново лице.

– Акција је донела добре резултате. Одлука да помогнемо грађанима, односно станарима који желе да обнове фасаде, наишла је на велико интересовање и одобравање. Као што је познато, град учествује са 70 одсто, а станари плаћају преостали део трошкова – подсећа Ђорђе Бобић, градски архитекта. – Конкурс је био отворен до маја за све

заинтересоване. Најважнији корак је одлука скупштине станара да заиста желе да санирају фасаду. У пракси се дешава да десет станара прихвати, а једанаести не жели да плати одређену суму. Тада настаје проблем.

Извесну потешкоћу представља и то што у најпривлачнијим деловима старог градског језгра на Дорћолу, Савском венцу и Врачару живи највише пензионера – власника, најчешће без наследника, великих луксузних "салонаца". Њихова примања често нису довољна ни за одржавање таквих станова, а о згради и сређивању фасаде најчешће и не размишљају.

– Наравно, има станара који заиста немају новца, али у том случају налазимо решење – истиче наш саговорник. – Тек кад станари зграде донесу одлуку иза које сви стоје, подносе захтев Секретаријату за комунално-стамбене послове. Премер и предрачун може да обави грађевинска фирма која има оверен печат. Наравно, све проверавамо. На лице места шаљемо стручњака који процењује ситуацију. Касније се састаје комисија Скупштине града која одлучује о одобравању потребних средстава.

Оне који сматрају да су на конкурсу предност имали станари из центра, Ђорђе Бобић демантује и додаје да су градске власти многима излазиле у сусрет чак и када су постојале посебне жеље:

– Сви су били равноправни. Наравно, зграде у срцу града носе патину коју треба открити, више се примећују јер је већа фреквенција људи, али се обнављају и фасаде на периферији. Станари који желе нешто више, на пример да им се ураде и терасе, за то морају да добију грађевинску дозволу општине на чијој се територији зграда налази. Тај део трошкова сносе сами власници станова. Обнова фасаде јесте инвестиција, али исплатива. Поред тога што ће зграда изгледати много лепше, повећаће се и цена некретнина!

У оквиру акције само ове године до сада је обновљено десет, а предвиђена је и ревитализација још две фасаде. То није све. Према речима Слободана Стојчића, заменика секретара за стамбено-комуналне делатности, град Београд је у току акције обновио 340 објеката, 56 фасада, санирао 197 кровова и 86 лифтова. За обнову фасада град је потрошио 300 милиона динара.

Конкурс за ову годину је завршен, али ће, највероватније, бити отворен и наредне године. Дакле, станари, имају времена да размисле да ли и какву фасаду желе. За зграде које су под заштитом потребно је и одобрење Завода за заштиту споменика културе града Београда. И још нешто:

– Да би могли да учествују на конкурсу, уколико буде отворен, станари не смеју да дугују Инфостану више од десет одсто укупних рачуна у згради – упозорава Слободан Стојчић.