Мајстор из Минска

Усред много врелијих узбуђења поводом Ирака и Авганистана (сутра, ко зна, можда и Ирана), изгледа да у Вашингтону и Бриселу ,,не примећују" да је у рату за ,,демократску Белорусију" победио мајстор из Минска. Годину и по пошто је себи још једанпут продужио мандат (,,вољом народа"), председник Лукашенко је најзад остављен на миру.

У таквом обрту ствари, први непосредни профитер ситуације је Лукашенков поражени ривал, његова ,,демократска опозиција". Мање је него раније изложена притиску режима. Шампион личи на фер-плеј актера ринга. Не пружа песницу, кад је већ свима јасно да је изазивач у нокдаун позицији. Препушта га видању рана.

Овог лета изведено је тек понеко хапшење, више као опомена. Обично омладине. И обично праћено скоро ,,очински" благим казнама власти, с нотом добронамерне ,,родитељске" опомене: Зашто се не узмете у памет? Зар не видите где вас воде? Погледајте на шта они сами личе? Зар то треба да буду ваше вође?

Судовима је наложено да не изричу оштрије казне, пошто је реч о младима и њиховим често полицијски ,,нерегистрованим" групама. Рецимо, под фирмом Фронта омладине и сл.

Другим речима, то што би требало да буде ,,опозиција" враћено је у облик некадашњег совјетског дисидентства, из седамдесетих. Лампа над кухињским столом, шоље испијеног чаја и романтичне интелектуалне екскурзије у изазовно широко поље – демократије.

Неко је ово назвао ,,клубовима за ширење илузија". А ,,демократска опозиција" 2006. и Милинкевич? Шта је с њима? И ,,опозиција" је на слободи. Већ годину и по дана заузета свадљивом расправом о томе ко ће је предводити!? Односно, ко ће шта добити ,,после".

Шеф Политичког савета Уједињених продемократских снага – конструкције рогова у врећи за коју се мислило да ће извести народ на улице и преузети Минск, свргнут је ,,с власти". Смењен је с места шефа, у корист сопствених љубоморних опонената.

Конкуренти су се посвађали, и уместо једног прогласили вођство чак четворице вођа. Сада су даље од циља него икада пре покушане ,,револуције", али боје се да неко сам не приграби све плодове њене очекиване бербе.

Тако, када се сведе биланс, Лукашенков ,,демократски противкандидат" је политички ,,бели слон" САД и Европе – скупа и промашена инвестиција, која кошта здравог новца. Уочи председничких избора (с пролећа 2006), Европа је два и по милиона евра издвојила у само једном наврату, тада за финансирање пропаганде ,,за Милинкевича".

Лепа пара. Као и увек када се крене у ново и по предвиђању уносно, у пословном простору америчких ,,демократских револуција" развила се у међувремену високоапсорпциона инфраструктура пружања услуга. Тако да је и тај европски, а и сваколики други новац ,,за Белорусију" прогутан сместа, утопивши се у радио-емисије на белоруском, руском, пољском и украјинском језику – из суседства. Ту су већ били на месту они с квалификацијама за стручне услуге.

Занимљиво би било знати каква је сада судбина ,,погона за рушење Лукашенка"? Шта је, у овој необичној тишини, с већ изграђеним капацитетима?

Европски парламент имао је, на пример, чак два тела за Белорусију. Оба под доминацијом Пољака. У једном, Варшава је имала четвртину свих чланова. У другом, три од укупно седам седишта. ЕУ је уступила фирму, а Варшави је препуштено руководно старање о Минску, као првој заинтересованој. Варшави је потребна пријатељски настројена тампон-зона Белорусије, између Пољске и Русије.

Дограбити Лукашенка и сместа га ,,извести пред европски суд", кликтао је латвијски представник у Парламенту Европе Кускис! Вашингтон је придодавао новац и суфлирао. Данас, ни Кускиса ни Буша. Пораз на фронту? Дефицит у буџетима за ,,револуције"? Буђење из илузија? Шта је посреди? Било би ред да неко нешто каже. До тада, свака част мајстору из Минска. Разумео је боље него други с ким се има посла.