Ђоковић пише историју

Невероватним обртом у маратону са Стефаносом Циципасом – 6:7 (6:8), 2:6, 6:3, 6:2 – наш ас стигао до 19. гренд слем пехара и постао једини двоструки

власник свих 14 највећих титула у историји овог спорта  Новак Ђоковић је постао нови краљ Ролан Гароса и много више од тога! Нисам тријумф, ни тешко објашњиви ток финала до победе против Стефаноса Циципаса, после два изгубљена сета, 6:7 (6:8), 2:6, 6:3, 6:2, 6:4, не могу да опишу спортско чудо које је српски тенисер приказао у Паризу. Најпре у полуфиналу са Рафаелом Надалом, а затим и у јучерашњем финалу са 12 година млађим грчким тенисером, готово да је оповргао логику спорта да је вођство предност и да по понашању играча на терену можемо било шта да закључимо.

На нивоу сувих бројки Ђоковић другом титулом на Отвореном првенству Француске, после тешко избореног првенца из 2016, није само освојио 19. гренд слем титулу и пришао на свега једну титулу разлике у односу на Роџера Федерера и Рафаела Надала. Учинио је много више.

Наш ас је пре свега постао први тенисер у историји са дуплим комплетом свих 14 највећих титула. Не само што је први после 52 године, од Роја Емерсона и Рода Лејвера, дуплирао пехаре на сва четири највећа турнира он је већ био једини са комплетом на девет мастерса, а потом га је дуплирао.

Исти услов на завршним годишњим мастерсима одавно је испунио. Нико никада као Новак Ђоковић!

И то је само део јединствених достигнућа најбољег спортисте у историји Србије и све реалнијег кандидата за најбољег тенисера света свих времена. Први је два пута на Ролан Гаросу победио „краља шљаке” Рафаела Надала, а сада и први скинуо „Надалову клетву”, да онај од кога изгуби у Паризу неће доћи до титуле.

А само финале је било прича за себе, непоновљива. Замислите онај типични Новаков почетак, када не знате да ли је дошао да победи или да се преда; када, после пропуштеног сервиса при вођству 6:5 у првом сету, пропушта и сет-лопту на свој сервис у тај-брејку. Када други сет почиње изгубљеним сервисом, па у финишу поново трпи брејк и делује као да жели што пре да оде са терена. Прва мисао свих била је да се емотивно и физички испразнио победом против Надала, као у финалу 2015.

Све је то била само варка коју нико осим њега не може да разуме. Јасно је било да му поподневни термин и сунце у очи с једне стране нису одговарали, да је у тим тренуцима падао и попуштао. А дужина меча од четири сата и десет минута, исто као два дана раније у полуфиналу, није му нимало сметала, већ га је враћала у меч, заједно са сенком вечери на стадиону „Филип Шатрије”.

И онда почиње оно Ђоковићево враћање у живот. Против далеко млађег и силовитијег Циципаса, првог Грка у историји надомак гренд слем титуле, са огромном подршком публике у Паризу. Тај тријумфални успон са дна не може да се опише, може само да се одгледа. И мада је много здравије гледање у репризи, ништа не може да замени живо присуство још једном историјском тренутку светског тениса и једнако важном подвигу Новака Ђоковића.

И уз све то, дуго ће се памтити начин на који је примио овај успех, мирно и достојанствено, као и сузе у очима док се у Паризу орило „Боже правде”.

Колико год већи део публике био за Грка, Ђоковић се хранио том енергијом: – Хвала вам што сте били присутни. Опет је атмосфера била наелектрисана, а ниво тениса изванредан. Било је физички и ментално захтевно за мене, два пута у три дана по четири сата борбе са врхунским асовима. Показао сам своје менталне способности да се вратим. Хвала вам свима, остварио сам свој сан!

A Champion for the Ages #RolandGarros pic.twitter.com/fWn6C4ESua

— Roland-Garros (@rolandgarros) June 13, 2021