Боља заштита личних података на интернету

Европска унија припрема нове прописе о дигиталним услугама, а главни циљ је да се омогући безбедност производа и транспарентност оглашавања на интернету, наводи се у саопштењу Одбора за заштиту потрошача ЕУ. ЕУ је ове прописе последњи пут мењала пре двадесет година, а тада није било ни „Јутјуба” ни „Твитера”, изјавила је Биљана Борзан, председница овог одбора. Она је објаснила да је у међувремену утицај ових платформи постао превелик, а корисници су временом постали потпуно незаштићени. Зато је, додаје, важно да се ова област уреди додатно како би се омогућила транспарентност и повећала права корисника. – Чак 98,5 одсто прихода „Фејсбука” и 83,3 одсто прихода „Гугла” остварује се оглашавањем. Грађани често нису свесни колико велике платформе профитирају на нашим подацима, здравственим стањима, интересовању и слично. Често ми се жале да су једном погледали неки производ и сад им стално искачу „рекламе” за тај исти производ. Такво оглашавање је врло нетранспарентно, а људи неретко ни не знају да су мета персонализованих огласа. Да нас нетко тако прати на улици, било би илегално, али на интернету је сад све дозвољено, каже Борзанова. Циљ нове регулативе је, између осталог, да се такви огласи забране или бар буду искључени уколико корисник не одлучи другачије. „Епл” је, рецимо, недавно омогућио корисницима да искључе праћење за неке апликације и чак 97 одсто корисника искористило је ту опцију.

У одбору кажу да се током ове здравствене кризе на интернету распламсао низ теорија завере. Неки грађани нису свесни да ако кликну на један такав садржај, чешће ће им се приказивати слични садржаји, а то је последица „праћења”, а не релевантности тих садржаја. Ови алгоритми, наводе они, имају изразито лош утицај на рањиве популације, као што су деца, старији, болесни. Експанзија друштвених мрежа од почетка је имала и своју „тамну страну” јер је временом било све мање могућности да се заштити приватност корисника. Иако се за све услуге на интернету у први план ставља заштита личних података, у случају друштвених мрежа она се драстично нарушава. Томе доприносе и сами корисници који постављају личне информације, податке и материјал који спада у домен приватног, онда их деле другим корисницима. Умрежавање директно пружа могућност да се њихови лични подаци злоупотребе. Приватност је потом нарушена самом објавом било којих информација на друштвеним мрежама јер оне аутоматски припадају компанији и остају сачуване на њеним серверима чак и када корисник угаси налог. Стручњаци напомињу да је додатан проблем прихватање непознатих особа за пријатеље на мрежама, чиме корисници ризикују да подаци које су објавили буду искоришћени у различите сврхе.

– Приватни подаци као што је имејл адреса могу доспети на спам листе, тако да корисник прима мимо своје воље електронску пошту која је најчешће комерцијалног или пропагандног карактера. Посећивање сумњивих линкова на „Фејсбуку”, на пример, доводи корисника у ризик да се зарази „штетним” софтвером, да изложи податке на увид јавности, да постане субјект фингираних мултимедијалних садржаја, а онда се то једноставно не може зауставити, наводе стручњаци из ове области. Јасно је да је принцип друштвених мрежа да баналним прикупљањем података неопходних за упознавање и комуникацију с другима у ствари прикупљају информације које се касније користе у маркетиншке сврхе.