Виктор Орбан узвраћа услугу

По карти Европске уније исцртава се демаркациона линија на чијој једној страни су поборници либералне демократије, државе закона и људских права, а на другој се окупљају чланице које имају фундаментално различите визије.

Такву унију је поново подигао на ноге мађарски премијер Виктор Орбан, идејни творац „нелибералне демократије”, који својим тезама о „јачој и бољој Европи” пркосно наставља вишегодишњи рад на рушењу „европског царства” са седиштем у Бриселу.

Орбанове визије Европе која би била ослобођена наднационалних амбиција европских институција провокативан су одговор на критике из ЕУ због усвајања новог мађарског анти-ЛГБТ закона који забрањује да се у ТВ емисијама, филмовима и школама користе материјали за које се сматра да промовишу хомосексуалност.

Сем Словеније и Пољске, остали лидери ЕУ су током напете и каткад бурне дебате на недавном самиту оспорили закон. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен назвала га је „срамним”, а холандски премијер Марк Руте јасно је поручио да Орбан или треба да поштује вредности ЕУ или да изађе из 27-чланог блока.

У Бриселу сматрају да влада у Будимпешти показује отворено ауторитарне тенденције, да ограничава верске и академске слободе као и слободу удруживања.

Но, осведочени ратник против „декадентне Европе” узвраћа тезом да ЕУ покушава да створи „европску супердржаву” која отима суверенитет земаља чланица и да као „колонизатор” угрожава традиционалне вредности породице. Може економска сарадња, политичке интеграције никако.

Показујући да нема намеру да прекине свој крсташки поход, Орбан је посебно напао европске либералне демократије око миграције коју органски не подноси па је себе прогласио бранитељем хришћанске Европе од налета „муслиманских хорди”.

Орбанови конзервативни ставови индикативном брзином су окупили паневропску националистичку, антиимиграциону десницу која се придружује оптужбама ЕУ за покушај „социјалног инжењеринга” и стварања „новог човека”, што, тврде, само спутава како индивидуалне, тако и слободе народа.

Велика побуна је у току: „Ми те револуције једноставно не желимо”, каже велики Орбанов пријатељ, лидер владајуће пољске клеронационалне Партије права и правде Јарослав Качински.

Међу првима који је стао у одбрану Орбана нашао се и словеначки премијер Јанез Јанша. Прихватајући колизиони курс са Бриселом он потврђује да се Словенија у његовом трећем мандату све више удаљава од демократије, људских права и медијских слобода.

Но, у Београду је највећу пажњу изазвала седма тачка Орбанових теза о европској будућности која гласи: Србију треба примити у чланство Европске уније. Пет других кандидата из региона не помиње.

Пласирана непосредно пред виртуелни самит ЕУ и лидера западног Балкана у оквиру Берлинског процеса, Орбанова експлицитна подршка схваћена је у званичном Београду као гест искреног пријатеља. Баш као и изјава чешког председника Милоша Земана: „Свиђа ми се и слажем се пре свега са последњом тачком која каже да Србија треба да постане чланица ЕУ.”

Да ли и Јанша у својој подршци Орбану чврсто стоји иза овог захтева, није дефинисано. Видеће се на ванредном самиту ЕУ 6. октобра на коме ће по најавама Љубљане доминирати две теме: односи уније са Кином и јачање веза са шест балканских држава које се надају чланству у ЕУ.

То што европски десничари бране Србију је очекивано имајући у виду идејне блискости српског председника са паневропским популистичким демагозима и националистима.

Орбан враћа услугу Вучићу, свом великом пријатељу са којим га сем ауторитарности спаја и блискост са Русијом и Кином. Сарадња две земље је под снажним утицајем личних односа двојице лидера. Мађарски премијер веома је заинтересован за Србију и Војводину, о чему говоре разни пројекти које у Србији финансира Будимпешта, али и послови који су повезани са Орбаном лично.

Мађарска је једини сусед с којим Србија има одличне односе и на кога све чешће почиње да се угледа. Зар реаговања СНС-а на критике садржане у документима ЕУ не подсећају неодољиво на арогантност коју владајућа мађарска странка Фидес испољава у комуникацији са Бриселом? Зар Ивица Дачић не делује као Орбан у одбрани ЛГБТ закона када узвраћа на резолуцију Европског парламента: „Када могу они о нама, можемо и ми да донесемо резолуцију о њиховим ставовима и о њима.”

Све остало своди се на – ћутање о активностима „искреног пријатеља Србије”.

Савез војвођанских Мађара, који са СНС-ом везује коалициони споразум, истовремено је у „сестринским” односима са десничарским Фидесом чију владавину карактеришу корупција, контрола судства, гушење академских и медијских слобода. СВМ за свој растући утицај може и те како да захвали Орбану.

Када је прошле године Орбан објавио мапу велике Мађарске, Војводина је приказана у границама историјске Угарске краљевине, али власти у Београду су ћутале. За разлику од лидера других земаља региона чије су територије такође биле присвојене провокативном великомађарском географијом.

Годинама Београд не реагује на пројекат великог мађарског окупљања по коме више од 200.000 грађана Војводине има и српски и мађарски пасош. Ћутао је Вучић и када је Орбан лично дошао у Бачку Тополу да поклони девет милиона евра клубу ТСЦ, за дотеривање локалног стадиона и изградњу једне од најмодернијих фудбалских академија у Србији.

Ћути Вучић и на извештаје да Срби у Суботици тешко добијају кредите за покретање бизниса и не реагује на финансирање пољопривредника са мађарским држављанством у Војводини. Према писању Балканске истраживачке регионалне мреже, фирме повезане са државним врхом Србије и Орбаном добиле су посао замене уличне расвете широм Србије. Мађарска ОТП банка је 2017. преузела  једну од највећих банака у Србији – Војвођанску банку.

Довољно ћутања да Мађар узврати позивом на чланство Србије у ЕУ. Проблем је једино што када такав позив долази од Орбана, онда то никако није добро за европске перспективе Србије. Знају у Бриселу какав је Вучић. Довољан им је Орбан са којим не знају шта ће.

То што Србију препоручује покретач „ослободилачког рата” против ЕУ није добра вест. За Србију свакако, можда и за Вучића.