Како ће Петница убудуће штитити полазнике

Да би се успоставиле ефикасне системске мере које ће обезбедити да се насиље више никад не догоди у Истраживачкој станици „Петница” (ИСП) и да би се осигурала пуна безбедност полазника њених програма савет, као највише програмско, саветодавно и управно тело ове организације, поставља три захтева пред ново и сасвим атипично руководство − деветочлани Управни одбор ИСП.

Први је „да пружи пуну подршку и неопходну помоћ свим жртвама сексуалног насиља”. Други је „да у потпуности сарађује са надлежним органима у процесуирању одговорних за сексуално насиље”, а трећи „да у најкраћем року у сарадњи с руководиоцима програма и релевантним надлежним органима припреми неопходна документа и план образовних делатности како би се убудуће спречио сваки могући случај насиља а млади и запослени оснажили да насиље правовремено препознају и реагују”.

Наводи су преузети из званичног саопштења у које је „Политика” имала увид а које јавности, почев од објављивања на званичној интернет страници ИСП, тек треба да буде предочено као усаглашен став већине чланова Савета станице. Да су околности уобичајене, не би савет ванредно заседао, па о закључцима обавештавао Управни одбор тражећи да ИСП обавести медије, све би већ било у електронској пошти свих редакција. И ту се осећа уигравање тима у којем су, истина, исти људи, али кључни појединци измештени ван домета јавности на још неозваничене, а мање одговорне позиције. Управни одбор одувек је чинило девет чланова, који сада први пут у готово 40 година дугој традицији ИСП оперативно руководи радом станице. Јер, такође, први пут најзначајније извориште алтернативног образовања и стециште блиставих умова на прагу света науке, у селу Петница − нема директора. Од оснивања 1982. до пролећа 2021. године ИСП није мењао директора, онда је добио другог који се на тој функцији није задржао, званично, ни месец дана. Тек кад је „Петница” остала без шефа, чланови њених статутарних органа, сва је прилика, схватили су да процедура избора директора станице статутом, као основним актом сваког удружења па и овог, није детаљно предвиђена. Не зна се ко може бити кандидат, да ли постоје специфични услови које професионална биографија потенцијалног руководиоца треба да садржи, у ком року се организује конкурс, да ли се кандидати добровољно јављају и предлажу програм... А то није једина рупа у полазном документу, темељу постојања и рада станице, у који за све ово време није уграђена експлицитна забрана било каквог насиља.

Низ преседана, чини се, покренула је спознаја да кошмар о случајевима сексуалног узнемиравања далеко превазилази оквире ружног сна и спремности управе ИСП-a да тај проблем препозна и без одлагања му се супротстави. То је постало јасно откако су тешке исповести некадашњих полазница образовних програма о злостављању које су искусиле у овој кући објављене на страницама „Времена”, а онда и заувек заковане као мрља у непрегледним летописима изузетности и невероватних успеха због којих је „Петница” препознатљива као расадник будућих научника, коректив формалног школства, ресурсни центар стручног усавршавања просветних радника и творница иновативних метода наставе.

− На последњем састанку савета збиља је било закључака да треба системски уредити „Петницу” и донети одговарајући статут који ће разне ствари које нису јасне прецизирати и да је то други задатак на дужи рок. А први је разрада процедура и конкретизовање одговорности, ко, шта, како треба да ради када су деца у питању. То нам је најбитније, јер родитељи неће пустити децу, нити ми можемо да одржимо програм ако деца не дођу, а морамо да их заштитимо и свесни смо тога. Дакле, прво да се ураде процедуре заштите деце, до детаља и врло прецизних поступака шта и како се ради и ко је за шта задужен, а затим системско уређење, то су задаци за Управни одбор, јер овог момента замењује директора − разјаснила је за „Политику” проф. др Десанка Радуновић, заменик председника Савета ИСП-а.

„Безбедност полазника образовних програма приоритетно условљава садржаје и методе образовних активности станице”, пише у Статуту ИСП-а, али до сада није урађен протокол о поступању у случају насиља.

− До појаве приче о сексуалном злоупотребљавању у школи глуме Мике Алексића, наше друштво није уочавало да тај проблем постоји. Онда је то одједном експлодирало као стварно страшна тема у свим областима. Верујем да је та безбедност и у „Петници” посматрана у неком другом смислу, не као безбедност од насиља и сексуалног узнемиравања. Затечени смо, очекивано је да се деца заштите, да не падну, да се не повреде, да не експлодира нека лабораторија... Претпостављам да је то рецидив нашег друштва које није уочавало овај проблем. Али је добро што је огољен и урадићемо све што можемо да се реши − сматра проф. Радуновић.