Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија није до Токија

Кошаркаши Србије изгледали су као глумци на кастингу за колебљивог данског краљевића. Бежали су од италијанских бекова који су нам сипали тројке као да су носачи мртвачких глава. Зашто?

Мањи је проблем што је селектор Игор Кокошков поред аут-линије изгледао заинтересовано за утакмицу као оксфордски професор књижевности који деценијама предаје о Хамлету. Игор није био загледан у игру, клупу и судије, већ у вечност.

Много већи проблем је што су кошаркаши Србије изгледали као глумци на кастингу за колебљивог данског краљевића. Бежали су од италијанских бекова који су нам сипали тројке као да су носачи мртвачких глава!

Кључна утакмица за одлазак на Олимпијске игре и пораз од Италије у Београду били су толико чудни да сам, разговарајући о нашем поразу с неколико мудрих кошаркашких стратега, после недељу дана, схватио да смо постали шекспиролози за српску кошаркашку драму.

Главни јунак није био у Арени. Али, ко год замера Николи Јокићу то што је одбио да ове године игра за репрезентацију нека још једном мућне главом. Сомборац је читаве сезоне у НБА лиги играо на свих пет позиција у тиму, рвао се са пребилдованим америчким центрима у рекету и излазио на линију за три поена, потом вукао за собом читав тим осредњих играча Денвера асистирајући им, па се понекад чинило да на леђима носи читаве Стеновите планине. Логично је да га зато чека уговор вредан 241 милион долара. Узгред, то је највећи уговор у историји светске кошарке. Али, како су борски рудници продати Кинезима за 350 милиона долара, Сомборац на међународној берзи вреди као добар део рудног богатства Србије.

Шта то зна златни Никола, најкориснији играч НБА лиге, фамозни МВП, када је одбио позив за репрезентацију, чиме је огорчио традиционалне патриоте који поред даљинског, уз пиво, себе виде окићене олимпијским златом? Никола је био буцкасти клинац с којим нико није хтео да одигра улични баскет. Продат је у Америку када је имао свега 20 година, а потом је у епицентру кошаркашког царства, у НБА лиги, искључиво својим нестварним умећем, постао српска верзија Ларија Берда.

Када га је Сале Ђорђевић позвао ономад у репрезентацију, уместо да подреди игру репрезентације Србије најбољем играчу света, он га је преселио најпре на позицију четири, затим и на клупу.

Легендарни Ђорђевић је, да се разумемо, био не само генијални играч већ је и такав тренер, али национални усуд да се најбољи на свету у Србији проглашавају побачајима није заобишао ни Николу, тада спремном да се одазове на мобилизацију и звук трубе за јуриш. Верујем да је Сале подсвесно снижавао Јокића на висину клупе, сећајући се како су то чинили и с њим све док га Мока Славнић није узео под своје.

Тренер свих тренера, Ранко Жеравица, слично је чинио с Моком, одбијајући да га убаци у репрезентацију оне земље, иако је у своје време Славнић био најбољи плејмејкер Југославије, све док притисак јавности није постао такав да је Ранко коначно упарио Кићу и Моку.

Али, Славнић је јединствени, антисрпски случај! Некада си, да се вратим на прапочетак нашег усуда, морао да докажеш да вредиш да би те тек онда савез медиокритета отерао из мајчице Србије. Никола је доказ да те данас терају из Србије не онда када докажеш да вредиш, већ када наслуте да вредиш.

Коначан доказ наше пропасти догодиће се кад на ултразвуку, у мамином стомаку, лекари утврде да фетус има потенцијал. Или је, можда, то време већ дошло? Отуда ваљда толико абортуса.

Драган Стојановић

Мока је, као тренер Шибенке, убацио Дражена Петровића у први тим са 15 или 16 година, не чекајући ни да одрасте, знајући како ће Дражена до пунолетства медиокритетска коалиција убедити да он ипак није то што виде сви остали. Слично је учинио са Кукочем и Рађом у Југопластици, уз срећну околност да је Моку у Сплиту наследио Божа Маљковић, тренер сличне идеолошке оријентације. За разлику од Моке, Божа уме да контролише свој темперамент и због тога не ствара толику количину непријатеља као неприлагођени Мока.

Зато је утакмица између Србије и Италије тако загонетна. И таква ће остати. Никола Јокић мора да одмори не само тело већ и душу, а како се раскрупњао, као плејмејкер у телу центра, лакше може да се повреди, за разлику од Луке Дончића, још једне НБА суперзвезде српског порекла, који се одазвао на позив Словеније. Лука, међутим, има 22 године, читав тим дежеле подређен је њему, чак и бриљантни ветеран Горан Драгић, док је Јокић своје горко искуство са својим статусом у нашој репрезентацији – у свету највећи, у Србији за три главе мањи – искусио 2016. и 2019. године.

Да сам у праву, показује и статус који су у одлучујућој утакмици против ослабљене Италије – каква ли је када је у пуном саставу – имали Васа Мицић, најбољи играч Европе ове сезоне, као и Боби Марјановић, који нас је уз Васу и довео до завршне утакмице против Италијана. Боби је до пресудне утакмице био стуб репрезентације, а када се одлучивало, претворен је у лијану! О Немањи Бјелици да и не говорим. Боби је почео меч против Италијана, а затим га је Кокошков залепио за клупу. Васа Мицић је, одигравши тек нешто више минута, стављен до Бобија, ваљда да се не осећају усамљени. Можда је зато до краја утакмице имао фацу Васе Ладачког.

Ако је Боби, као и сваки див добрица, навикао на статус вечно потцењеног, како у Далас мавериксима, где се сјајно забавља са Луком Дончићем, углавном уз народњаке, тако и у репрезентацији, код МВП Васе догодила се крајње мистериозна ситуација. Још није откривено који му је мишић повређен – ручни или срчани! Да овде говоримо о драмском заплету, а не о кошарци, показује и случај „Теодосић”. Чудесни Тео није могао да погоди кош, али Кокошков није смео да га замени.

Најављиван као бели дрим тим, једини способан да се супротстави Американцима у замишљеном финалу у Токију, кошаркашка репрезентација Србије доживела је потпуни крах, како због јунака који нису били у хали тако још више због оних који су били у њој. Слутим да је селектор Кокошков, неоспорни познавалац игре, то знао и пре него што је утакмица почела, па је зато подсећао на дублера Харе Кришне! Није ни подвикнуо на играче, није учинио никакав притисак на судије – а свирали су као да су на Санрему – док је тајм-ауте користио да разговара са помоћницима, цртајући некакве комбинације на табли. Играчи су га чекали као будисти.

Могу да замислим шта би учинили Дуда Ивковић, Жељко Обрадовић или Дуле Вујошевић. Дуда би урлао, Жељко би набио притисак на пет атмосфера, а Дуле би рукама удавио прву петорку, а потом сам себе.

Била је то исувише апатична утакмица за српску кошарку. Да ли ће преживети? Наравно, јер су те вечери играчи заборавили да играју, а Кокошков да их води, иако и они и он то савршено умеју да раде. Закључак – Србија није до Токија!

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srbin na vezi
Србија до милвокија :)
Milija
Srbije su do Tokija.Pre stotinu godina govorilo se nas i Rusa 200 miliona, pa me čudi ovaj provokativan naslov.
Čiča
Srbija nije do Tokije, dalje je !!!
Slobodan Markovic
Bar onda "Karlobac-Karlobag-Virovitica".
др Слободан Девић
Код нас се успех не прашта ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.