Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

(Х)Ристово Косово

Сваке године се нађе неки Ристо да буде ухапшен или пребијен, сваке године се за Видовдан нађе камера која ће тог Риста снимити и показати какво „зло” долази од других и другачијих
Ристо Јовановић у тренутку када га хапси Косовска полиција (Фото Косово онлајн)

Две недеље у косовским затворима борави један Ристо. Спектакуларно је ухапшен на капији Газиместана на Видовдан ове године. Пратили су га косовски полицајци у цивилу, слушали шта говори, шта пева, пратили с ким разговара и пред камерама наместили тренутак да га лише слободе. Панцири, дуге цеви, хладна и ћутљива сила – то је слика која је отишла са Газиместана. Ристо је отишао у затвор и понављао: „Оперисан сам, оперисан сам!”

Ко је Ристо? Дете Јовановића из Осредака, села изнад манастира Морача. Момак са подгоричког асфалта, верник из црквених дворишта, човек са литија, отац једне Зорке која ће ове среде напунити месец дана...

Шта ради на Косову? Тражи оно о чему у Црној Гори говори. Он је ходочасник и љуби онај камен на Газиместану о ком су му причали у завичају, у црквеној порти, на улици. Зато, изгледа, није издржао да не добаци униформисаним косовским полицајцима који претресају торбу једне монахиње. За њега је то светиња, а за униформе повод да га сместе иза решетака и наплате му све речи, све песме, сав занос и веру да се светиње могу бранити.

Шта Ристо осећа и има на Газиместану и уопште на Косову? Он је део вере која не може без косовског завета, он је мали рефлекс народног јеванђеља које је исто на Газиместану, Београду, Морачи или на подгоричкој улици. Он животом сведочи речи, дела и мисао једног другог Риста, исто Морачанина – митрополита Амфилохија. Деценијама испред Споменика косовским јунацима говори Амфилохије (Ристо) Радовић и сведочи косовски завет, његову дубину и сржну тачку око које се на различите начине окупља наш идентитет и наше хришћанство. Један од првих наслова о хапшењу, објављен на порталу „Косово онлајн”, дефинисао је проблем као „Ристово Косово”.

Грачаница: протест грађана због хапшења Риста Јовановића (Фото Грачаница онлајн)

Да ли је овај Ристо Јовановић заправо Христо и да ли је у његовом заносу и у мало јуродивости садржано косовско народно јеванђеље? Коме је он потребан?

Ристо је парадоксално потребан двема странама: косовском завету и садашњој косовској, албанској власти. Њега треба хапсити на Газиместану јер како да објасниш својима у Приштини да се тамо окупило хиљаде људи и да на том – за многе острву слободе Срби прослављају празник. Проблем је, као и обично у слободи, чини се највише у слободи других и другачијих. Кога може да увреди Ристо окружен високом оградом на Газиместану и колутовима бодљикаве жице у Грачаници? Зар се његове песме, пароле и „националистичке поруке мржње” не завршавају у уском кругу његових сународника? Све његове поруке не чује ни десетак људи. За њих нико не би знао да није одабран и представљен као врхунска опасност за Албанце, администрацију, систем, ново Косово, мултиетничност... Сваке године се нађе неки Ристо да буде ухапшен или пребијен, сваке године се за Видовдан нађе камера која ће тог Риста снимити и показати какво „зло” долази од других и другачијих. Мало разапињање на Газиместану постало је образац. Пре неколико година пребијен је, наочиглед аутора овог текста и његове супруге, још један младић. Сви покушаји да му се помогне одбачени су. Нису помогле ни молбе да докторка пружи помоћ. Полиција је само радила свој посао и убацила неколико каменица у аутомобил „газиместанског изгредника”, како би имали доказе да се спремао да нападне полицију. Провео је десетак дана у затвору. Годину дана раније ухапшени су исламисти испред капије Високих Дечана. Аутомобил пун оружја, а у њиховим кућама је нађено још застава Исиса, литературе... Провели су неколико дана у притвору и случај је одавно заборављен.

Риста су у притвору, изгледа, сви помало заборавили, његова држава, борци за људска права, странци који заговарају слободу говора – али он није заборавио ко је:

„Нијесам ја Црногорац! Ја сам Србин из Црне Горе”, чују се опет његове речи између полицајца, судија, иза решетака. Он не жели олакшавајућу околност и заштиту коју му пружа црногорско држављанство, он припада, са свим својим врлинама и манама, добрим и лошим порукама, косовском завету. Тај завет је део његовог имена, део народног јеванђеља, део српског исповедања хришћанства. Много тога Ристу није јасно, али му је јасно да је због изговорених и приписаних речи у затвору и да он не може и неће издати своје име и (Х)риста, неће изневерити свој косовски завет који је његово духовно држављанство. Читав свој живот он је провео борећи се за те речи, а косовска полиција је због њих, и свега што је изговорено унутар грачаничке бодљикаве жице и газиместанске ограде, могла похапсити хиљаде људи. У извесној мери они јесу направили затвор и показали да ни на тим острвима које су изоловали дугим цевима и претресима немате право на слободу говора. Представник тих острва (отока) јесте Ристо, на њему се преломило све што се тамо дешавало или што власти у Приштини тврде да је изговорено.

„Суду је достављен списак са великим бројем сведока, лица која су била поред њега на Газиместану и који једини имају непосредна сазнања о томе да ли је Ристо изговарао оно што му тужилаштво ставља на терет”, изјавила је у петак адвокатица Јована Филиповић након одбијања Апелационог суда да се уважи њена жалба и Јовановић ослободи.

Ристу су, у Црној Гори, званичне власти, све до пораза Ђукановића 30. августа прошле године, оспоравале право на исте речи и осећај слободе због којих је ухапшен на Газиместану. Он је већ прескочио границе једног затвора, а овај косовски пораз је идеологије и награда простој, безусловној вери и завету.

Коментари36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljudmila
Ristova ljubav za Gazimestan nadvisila je roditeljsku ljubav i obaveze prema tek rodjenom detetu.On odlazi na Kosovo ostavljajuci zenu i tek rodjeno dete kao neki srednjevekovni junak.I autor ovog clanka velica taj Ristov gest.
M.P.Beli
Hrabri šiptari sa sve puškama i psncirima,hapse golorukog srbina,čije hrabro srce ostavlja trag dostojanstva.
Драган
Није прича код шабана у Приштини,биће да је налог дат у највећој праоници пара на Балкану ,Бонд Стилу...
Никола
Ја нисам никад био на Газиместану . Неће ме уплашити. Следеће године идем и зовем све више људи које познајем. За Хиста и за Риста!
Маки
(Х)Ристо(с) Васкрсе!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.