Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
„ПОЛИТИКА” У ТУРСКОЈ УОЧИ ОБЕЛЕЖАВАЊА ПЕТОГОДИШЊИЦЕ ПОКУШАЈА ДРЖАВНОГ УДАРА

Дан када је народ рекао „не” пучистима

За једне је 15. јул дан кад су турски грађани одбранили демократију од војних побуњеника, за друге преломна тачка након које је Ердоганова власт постала апсолутна
Имена страдалих уписана су у унутрашњости скулптуре која се налази у комплексу музеја (Фото Д. Мучибабић)

Од нашег специјалног извештача

Седам дана уочи обележавања петогодишњице покушаја државног удара у Турској, Амине, професорка природних наука у средњој школи у Истанбулу, први пут је крочила у Музеј сећања на 15. jул, отворен на данашњи дан 2019. године на азијској страни града на Босфору.

У комплексу сачињеном од зграде музеја, парка са засађеним стаблима, којa симболизују 251 погинулог у пропалом пучу, скулптуре у чијој су унутрашњости исписана њихова имена и џамије, Амине и њене две пријатељице нису остале равнодушне. То не може бити нико када гледа обућу жртава поређану по степеницама, тенком пучиста прегажени аутомобил, личне предмете људи који су на данашњи дан 2016. погинули, док се на екранима музеја смењују снимци драме на улицама Анкаре и Истанбула, где су и голоруки грађани јуришали да зауставе тенкове. За Амине, 15. јул је симбол јединства народа, дан када је, каже она, Турска положила велики и значајан испит.

– То је крај процеса у којем су се у Турској дешавали војни удари. Тај догађај је показао снагу турске државе и турског народа – истиче ова професорка.

Да је то датум који се у њеној земљи не заборавља, видљиво је чим се слети на један од највећих аеродрома на свету, „Истанбул”, као и у ваздушну луку у турској престоници Анкари, где слогани поручују да је Турска неосвојива и да је победила демократија. И на улицама Анкаре на билбордима су слике свих страдалих уз поруку „Почивајте у миру, ваше место је на небу”, а парола која доминира је „Турска – забрањен пролаз”.

У претходних пет година широм земље, нарочито на местима која су ракетирана, подигнути су бројни споменици у славу изгинулих, као и рањених, којих је било више од 2.500. Универзитети, општине, мостови променили су име како би сачували успомену на жртве. Институције попут турског парламента такође чувају сећање на ту ноћ тако што део бомбардоване скупштине није обновљен. Ожиљци неуспелог пуча уочљиви су и на многим местима где су се борбе водиле: код председничког комплекса у Анкари, конзервирани у стакленим опнама, сачувани су излупани аутомобил и комби, а на тротоару је постављена својеврсна скулптура на којој је црвеним словима исписана порука „Еп о 15. јулу”.

Са свих страна, порука је иста, као да цела Турска у један глас понавља оно у шта уверава власт: да се тог дана народ ујединио око владе и председника како би сачувао демократију. Знајући историју турских пучева, у којима је војска деценијама умела да преотме управу од легално изабраних власти, такав опис 15. јула 2016. није нетачан.

– Никад дотад нисмо видели да је народ изашао на улице и рекао „не” пучистима. Он је стао у одбрану турске демократије, како год да ми тај појам разумемо или не разумемо – оцењује Никола Крустеф, који је годинама извештавао из Турске а протеклих дана се вратио у ту земљу као бугарски представник у новинарској групи са Балкана која је на позив владе у Анкари дошла у посету.

Домаћи критичари режима и западни коментатори приговарају да је сламање пуча председник Реџеп Тајип Ердоган искористио да из целокупног државног апарата и јавних служби, од војске до обичних школа, уклони сваког ко није његов присталица. Због наводне повезаности са завереницима, отказ је добило око 130.000 људи, који су се жалили медијима и на то да нико више неће да им да посао и да лекари одбијају да их лече. Како напомиње Крустеф, након тога је референдумом Турска, у којој је водећа снага дотад била влада, претворена у председнички систем.

Ердоган је 15. јула себи још чвршће привукао многе Турке, али неки не мисле да је добро ако је једини избор између војне диктатуре и владавине човека којег такође не сматрају за демократу.

– Ердоган је након пропалог пуча преузео апсолутну власт. Надам се променама на идућим изборима, градоначелник Истанбула је добар момак – каже Муниб, становник Истанбула, мислећи на Екрема Имамоглуа, којег у опозицији виде као могућег новог председника Турске.

Властима се приговара да заводе исламизам, али се не слажу сви с тим. Перко Матовић, председник Центра за националну политику, каже да је истински антисекулариста био само онај којег Ердоган оптужује да стоји иза пуча – исламски проповедник Фетулах Гулен. Он је годинама раније, након свађа с председником, отишао у САД, које одбијају да га изруче.

– Ердоган је као европски демохришћани, његова странка је демократско-исламска партија. Многи мисле да су он и Гулен били блиски сарадници, али су на истој идеолошкој линији били само деведесетих година прошлог века. Гулен је највећи критичар неких сегмената секуларистичког наслеђа Кемала Ататурка и он је инфилтрирао људе у систем, па и у војску, која је, по уставу, гарант секуларизма. Али, овај пуч је покушало да изведе антисекуларно крило војске – сматра Матовић, који је, као и Крустеф и „Политика”, био у посети Турској на позив тамошњег Министарства културе и туризма.

На Западу имају другачије мишљење о Ердогану и демократичности његовог исламизма. Неразумевање је приметно и у симболичним детаљима. Музеј сећања на 15. јули, колико год да је визуелно импресиван, „занеми” пред већином странаца јер у њему нема материјала на енглеском језику, само на турском. Та велелепна посвета дану турског националног поноса као да се може обратити искључиво Турцима – са Западом не уме да комуницира, што показују и честе Ердоганове препирке са европским и америчким званичницима.

Централна манифестација обележавања петогодишњице покушаја пуча данас ће се одржати у председничком комплексу у Анкари, док ће се славити и низом манифестација у градовима и универзитетима широм Турске, као и на пријемима у турским амбасадама у свету. Амине би опет рекла: да се покаже јединство турског народа и државе. За неке је оно стварно, други нису сигурни да је то јединство тако савршено.

Алија Изетбеговић раме уз раме са Гандијем и Че Геваром

У Музеју сећања на 15. јули је и изложба о историјату државних удара у свету и о историји колонијализма. На једном зиду су фотографије, како се објашњава, бораца за слободу и против угњетавања. Ту се, у друштву Кемала Ататурка, Махатме Гандија, Че Геваре, Нелсона Манделе и Мартина Лутера Кинга, нашао и Алија Изетбеговић, покојни председник Босне и Херцеговине. Поред његове слике пише: „Својим интелектуалним пореклом Алија Изетбеговић, познат и као ’краљ мудраца’, освојио је дивљење читавог света својим односом према злочинима почињеним против човечанства током распада Југославије. Борио се за то да муслимани у Босни и сви људи воде достојанствен живот”.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kralj mudraca
Verski fanatik, Alija Izetbegović je odbacio mirovni plan i kriv je za izbijanje rata u Bosni a veliča se kao borac za dostojanstven život svih ljudi u Bosni. A vrhunac cinizma je što se Erdogan i radikalni islamisti proglašavaju za pristalice sekularizma tj. kao borci protiv ektremnog islama.
Demos Cratein
Зашто би Музеј сећања нема материјал на енглеском? Мезеј је намењен Турцима да сачувају сећање на тај догађај. Могли су да поред Манделе, Че Гевара и осталих да уврсте у Путина. Да Путин Ердогана није обавестио, захваљујући сателитским снимцима, да се нешто чудно дешава у војним објектима, данас не би било ни Ердогана ни Музеја сећања.
Dr Zoran Markovic
To nije bio dan kada je u Turskoj odbranjena demokratija. To je bio dan kada je u Turskoj demokratija sahranjena.
slavkoD
Momenat kada je Turski narod shvatio da je NAROD,Turska drzava.
Srpsko Dete
Sve je bilo namešteno. Dosta dece, koja su služila vojni rok, je ubijeno. Rečeno im je da imaju vojnu vežbu i da izađu na ulice. Kada su videli masu ljudi bacali su oružije. Neka su najbrutalnije ubijena. Ne znam da je neko zbog toga odgovarao. Erdogan je učvrstio vlast i optužio gomilu nedužnih ljudi. Na stotine hiljada profesora i učitelja je dobilo otkaze...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.