Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Апели Бајдену да војно интервенише на Куби

Франсис Суарез, градоначелник Мајамија, пореклом Кубанац, позвао америчког председника да одобри ваздушне ударе по узору на Клинтоново бомбардовање СРЈ
Сукоб провладиних и антивладиних демонстраната у Хавани (Фото: EPA-EFE/Ernesto Mastrascuca)

Због ривалства с Кином, које је одредила као најважнији спољнополитички интерес, Бајденова влада намерава да се далеко мање бави другим деловима света. Ипак, после недавних дешавања на Хаитију и Куби, у Никарагви и другим латиноамеричким и карипским земљама, Америка се поново посветила и сопственом „дворишту”, а политичари кубанског порекла чак траже војну интервенцију налик оној на Косову.

Председник Џозеф Бајден одмах је реаговао на протесте који су у недељу одржани на Куби, где је масовно исказивање незадовољства ретка појава. Већ у понедељак, шеф Беле куће оптужио je хаванске званичнике да су посвећени сопственом богаћењу, уместо привредном расту и борби против пандемије. „Ово је јасан захтев за слободу”, оценио је Бајден.

Он је под притиском градоначелника Мајамија Франсиса Суареза и републиканског сенатора Марка Рубија да размисли и о војној интервенцији. Суарез је у изјави за Фокс њуз казао да треба размислити о „војној акцији попут оних у Панами и Југославији” и додао да је једна од могућности и оно што је „председник Клинтон урадио на Косову, кад је интервенисао ваздушним ударима на хуманитарној основи”.

Хиљаде Кубанаца демонстрирале су против комунистичких власти због тешке ситуације с епидемијом вируса корона и економских проблема, који су у великој мери узроковани америчким ембаргом. Учесници протеста тражили су храну, лекове и вакцине, док су насилни међу њима превртали полицијска возила и пљачкали продавнице. Полиција је претукла неке од демонстраната, а друге растерала бибер-спрејом. Према речима активиста, у недељу је нестало или приведено око сто људи, а власти су потврдиле погибију једног демонстранта.

На узвик појединих демонстраната: „Доле диктатура!”, председник Мигел Дијаз Канел је позвао на контрамитинг и одбрану револуције од наводних америчких плаћеника који су примили новац да би дестабилизовали сопствену земљу. Ипак, Дијаз Канел је у среду признао пропусте у снабдевању основним животним потрепштинама. Влада је обећала да ће се потрудити да не буде рестрикција струје и привремено је укинула царине на храну и лекове које Кубанци уносе у земљу враћајући се из иностранства.

Како преноси „Њујорк тајмс”, први човек вашингтонске администрације поручио је да се ускоро могу очекивати нове америчке мере поводом ситуације на Куби и Хаитију, где је прошле седмице убијен председник државе. Према оцени њујоршког дневника, садашње Западно крило мораће да се позабави Латинском Америком и Карибима далеко више него што је то чинило последњих неколико влада, које су у жижу интересовања стављале ратове на Блиском истоку и такмичење с Русијом и Кином.

Бајден је био потпредседник у Обаминој влади кад су САД обновиле дипломатске односе с Хаваном, али актуелни станар Авеније Пенсилванија није преиначио одлуку свог претходника Доналда Трампа да Кубу стави на листу земаља које спонзоришу тероризам.

Бајден се у понедељак обратио и политичарима на Хаитију, тражећи од њих да се „удруже зарад добробити земље” након што је убијен тамошњи председник Жовенел Моиз. Власти карипске земље саопштавају да је атентат извршен у организацији двојице америчких држављана хаићанског порекла, као и 26 пензионисаних колумбијских војника. И у овој карипској земљи избили су нереди после трагичних догађаја, а нестабилност у престоници Порт о Пренсу за САД је проблематична и због тога што најављује нови талас хаићанских имиграната. Политичка нестабилност, немаштина, немири и природне катастрофе – хроничне су бољке Хаитија.

Из истог разлога – због реке тражилаца азила која се слива ка мексичко-америчкој граници – Вашингтон помно прати и дешавања у Централној Америци. Бајден је потпредседници Камали Харис поверио да у сарадњи с владама Гватемале, Никарагве и Салвадора пронађе решење да становници ових земаља остану код куће. Америка нуди економску помоћ и сарадњу у борби против криминала, а азиланти се жале на сиромаштво, банде, корупцију и одсуство политичких слобода. У понедељак је Стејт департмент поништио визе за око сто никарагванских функционера, забрањујући им да уђу у САД након што је оцењено да гуше мирне протесте и крше људска права. Влада у Вашингтону је и потенцијалним мигрантима са Кубе и Хаитија у уторак поручила да не долазе.

Бајден је „наследио” и ситуацију у Венецуели, која је годинама у политичкој и економској кризи, појачаној због Трамповог ембарга на нафту. Од четири милиона Венецуеланаца који су напустили земљу, половина је завршила у Колумбији, америчкој савезници, што је искомпликовало ситуацију у Боготи, јер се и она суочава с незадовољством грађана и немирима.

И док Вашингтон држи да је цела западна хемисфера његова ексклузивна интересна сфера, Пекинг последњих година све амбициозније покушава да продре у америчко „двориште”. Кина је постала највећи трговински партнер осам латиноамеричких земаља, а 19 држава тог региона учествује у кинеском пројекту за финансирање инфраструктуре, колоквијално названом Нови пут свиле. Посебно су чавистичке власти развиле добре односе с Кином, Русијом и Ираном, због чега ће Бајден вероватно морати да се позабави Венецуелом далеко више него што су то чинили његови претходници.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Ričard Grenel, bivši šef obaveštajnih službi SAD i bivši ambasador u Nemačkoj, kao i izaslanik za Balkan Donalda Trampa, saopštio je danas na Tviteru vest koju su mnogi čekali. "Razgovarao sam sa gospodinom Trampom danas i rekao bih da će se kandidovati za predsednika SAD 2024." - napisao je Grenel.
Mile Rad
Zasto ovaj naron de pogleda svoje slobodne i demokratske susede po centralnoj i juznoj americi. E pa slicna buducnost i njima bi dosla ako nastave ovako.
Srba
Ovo su potomci onih kriminalaca koje je Fidel proterao sa Kube (da ih ne bi badava hranio po zatvorima) I lukavo ih predstavio Amerikancima kao zrtve njegovog rezima.
marko kraljevic
pa mogli bi, al tamo su i dalje rusi ...
Sergej
Видели смо шта се дешава са државама кад им утерају Америчку слободи и демократију. За сва оружја света измишљена су и контра оружја, али за америчку демократију одбрамбенаа оружја нису измишљена. Још!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.