Зашто је каснио немачки напад на СССР

Ове године обележена је осамдесетогодишњица напада фашистичке Немачке на Совјетски Савез. Тај напад извршен је 22. јуна 1941. године и каснио је око пет седмица у односу на првобитни план о датуму напада. У вези с овим постоје различита објашњења, али је непобитна чињеница да је напад Немачке на Југославију извршен 6. априла 1941. године. А уследио је као Хитлерова одмазда због тога што је Србија спонтаним демонстрацијама – не само у Београду, већ и у другим градовима – протестовала због приступања Југославије Тројном пакту, 25. марта 1941.

Објашњење одлагања напада Немачке на Совјетски Савез дао је фелдмаршал Фридрих Паулус у својој изјави совјетској влади 9. јануара 1946. године, у којој тврди да је био од почетка упознат с планом напада на Совјетски Савез и да је лично учествовао у разради тог плана. Према изјави Паулуса, тај план је представљао најчистију агресију којом је требало уништити Совјетски Савез и његово становништво. План је предвиђао да напад буде средином маја. Генерал Јодл је тада изјавио: „За три недеље од напада та кућа од карата ће бити разваљена.” Међутим, напад на Југославију изменио је директиву о почетку остварења плана „Барбароса”, јер за напад на СССР из Румуније није било довољно војске, која је пребачена на Југославију. „Од 22. јуна 1941. године нама је дат курс за уништавање и пустошење совјетске земље”, изјавио је поред осталог Паулус, чија изјава је у целости прочитана на суђењу најодговорнијим Хитлеровим злочинцима у Нирнбергу.

Совјетски Савез је у Отаџбинском рату, по цену огромних жртава, успео да победи фашистичку Немачку, да ослободи не само своју земљу, него и Европу. Процењује се да је било 25–27 милиона људских жртава. Због тога се 22. јун у Русији обележава као Дан славе и туге.

Податке за овај текст преузео сам из књиге С. Т. Кузмина „Сроку давности не подлежит” (Не застарева). Књижевник Григориј Бакланов у свом делу „Заувек двадесетогодишњаци” наводи запањујући податак: „У нашем поколењу од сваких стотину који су отишли у рат, из рата су се вратила највише тројица.”

Грандиозна победа над Немачком изведена је под руководством Стаљина. Од 2006. године он се у Русији изучава у уџбеницима. Изјаве Хрушчова о понашању Стаљина кад је почео рат су измишљотина. Довољно је прочитати мемоаре Жукова да се види да Стаљин од ноћи 21. јуна, кад су га пробудили, па до краја рата, никад није престао да руководи земљом, не само у рату, него и кад је реч о руковођењу привредним министрима, члановима Политбироа. У књизи „Генералисимус“ Владимира Карпова, хероја Совјетског Савеза због заслуга у рату и великог писца, наводи се колико је својих војних и цивилних сарадника примио у Кремљу од 21. до 28. јуна, с тачним редоследом и временом трајања састанака код Стаљина. Поред тога, Стаљин је у комунистичком покрету потпуно рехабилитован.

Борислав Стевановић,
Нови Београд