Два века школства у Србији

Ове године обележавају се два века од оснивања високог школства у Србији. Тим поводом ЈП ПТТ саобраћаја „Србија” емитовало је пригодну поштанску марку номинале 20 динара. Поред марке, планирано је и издавање златника и монографије „200 година универзитета у Београду”.

Једну од кључних улога у оснивању Велике школе имао је Доситеј Обрадовић. Једини се он, на позив Карађорђа, вратио из иностранства у Србију да својим знањем и искуством помогне устанак. Прошле године, 28. маја, емитована је пригодна марка поводом повратка Доситеја Обрадовића у отаџбину. Он је заједно са Иваном Југовићем, који је у то време био вероватно најобразованији Србин који је живео и радио у домовини, направио просветни план. Према Вуку Караџићу замисао о оснивању Велике школе припада управо Ивану Југовићу.

Дан уочи свечаног отварања Велике школе, 30. августа 1808. године, Карађорђе је рекао да Србија има довољно војника, али има мало образованих људи и да то мора да се промени. Школа је почела са радом 1. септембра 1808. године. У прву генерацију ученика уписали су се Вук Стефановић Караџић, историчар Лазар Арсенијевић, најстарији Карађорђев син Алекса и други. Услов за упис у школу био је да ученици већ знају да читају, пишу и рачунају. У школи се стицало образовање за разне профиле који су били, пре свега, неопходни тадашњој држави. Пример за то је одељење за право, где су студирали будући правници, неопходни државној администрацији.

Зграда у којој су држана предавања била је мала да прими све ученике, па се већ следеће године променила. У новој згради одржавана је настава све до краја Првог српског устанка 1813. године, када је и школа престала са радом. Ова зграда сачувана је до данас и у њој се налази Музеј Вука и Доситеја. Школа је трајала три године, а настава је била разредна, што значи да је све предмете једном разреду предавао исти професор. Уџбеника није било, па су ђаци записивали предавања, док су професори, који су углавном били образовани Срби из Војводине, користили стране књиге.

Због поновног пада у турско ропство из ове школе није непосредно настала ниједна просветна институција. Прва виша школа у Србији (Лицеј) основана је у Крагујевцу 1. јула 1838. године. Поводом 150. годишњице оснивања Лицеја, тадашња Заједница југословенских ПТТ-а емитовала је пригодну марку номинале 106 динара. Лицеј је пресељен у Београд 1841. године, а 1863. године прераста у Велику школу коју су чинила три факултета: Филозофски, Правни и Технички. Године 1905. донет је у Србији први закон из области високог образовања при чему Велика школа прераста у Београдски универзитет.

Мотив на марки је првобитан изглед зграде Велике школе у Београду, данас Музеј Вука и Доситеја, рад сликара Б. П. Бацкића из 1910. године, а у позадини портрет Доситеја Обрадовића. Мотив на коверти је такође данашњи изглед Музеја Вука и Доситеја, бивше Велике школе.

Уметничка обрада марке рад је Јакше Влаховића, дипломираног графичког дизајнера из Београда, док је стручну сарадњу пружила Љиљана Чубрић, управница Музеја Вука и Доситеја у Београду.

Марке су штампане у новосадској штампарији „Форум” техником вишебојног офсета и у шалтерским табацима од по 25 комада марака и у тиражу од 528.000 комада марака. На дан изласка марке емитован је и пригодан коверат првог дана са пригодним жигом поште 11101 Београд.

Б. С.