Нови топлотни талас почетком августа

И ово лето, према до сада виђеном и доживљеном, биће међу најтоплијима у 21. веку. Много чешће се догађало да су летњи месеци били изузетно врели и спарни у годинама после 2000, што се уклапа у теорије о глобалном загревању. Ако је јун био тако врео, а високе температуре се настављају и у јулу, шта нас очекује до јесени, питали смо проф. др Југослава Николића, директора Републичког хидрометеоролошког завода.

– Овог лета очекује се време топлије од просека и с већим бројем дана са екстремно високим температурама (изнад 35 степени) у односу на просечан број, уз могућност појаве топлих таласа крајем јула и почетком августа. Падавине би биле нешто испод просечних вредности – каже проф. др Николић.

Који крајеви Србије су најтоплији?

Мерења температуре показала су да је најтоплије у Великом, Јужном Поморављу и у Београду. Такође, и у осталим местима Србије је у тим данима вруће, у питању је врло мала разлика у вредности температуре, неколико децимала степена или највише неколико степени. Свакако, у брдско-планинским местима је мање топло.

Да ли је раније било овако топлих дана са екстремно високим температурама?

Југослав Николић (Фото лична архива)

И раније је било епизода са екстремно топлим временом у јуну, сличном овогодишњем. У последње две деценије било их је неколико, на пример 2017. и 2007. Према статистици, јун 2021. године најсличнији је јуну 1964, с обзиром на то да је одступање средње температуре у јуну 2021. године било 1,96 степени, а 1964. године 1,87 степени. Такође, јун 2021. године шести је најтоплији јун у Србији у периоду 1951–2021. године. Поред тога, топлих епизода у јуну било је и у првој половини 20. века. Тако постоји податак да је у Београду, до ове године, апсолутни месечни максимум од 38 степени измерен 18. јуна 1918. године, а 24. јуна ове године је забележен нови рекорд – од 38,7 степени. Од 30 дана у јуну, у 18 дана су важећи апсолутни дневни максимуми температуре забележени у првој половини прошлог века, што говори да је и раније било топлих епизода са екстремно високим температурама.

Када је регистровано најтоплије лето у нашој земљи?

Када је реч о поређењу свих летњих месеци, не само јуна, најтоплије лето у Србији је регистровано 2012. године са одступањем температуре од 3,07 степени. Међу десет најтоплијих лета укупно, осам је регистровано од 2000. године. То су лета 2012, 2017, 2003, 2007, 2019, 2015, 2000. и 2011. године. Ово су такође била и сушна лета, тако да се, на пример, штета од суше 2012. године процењује на две милијарде долара. Такође, топла лета у првој половини прошлог века била су 1927, 1928, 1931, 1946. и 1950. године. Занимљиво је напоменути да највише дневне и месечне температуре нису увек подударне с најтоплијим летима. Тако је апсолутни максимум температуре у Србији забележен 24. јула 2007. године и износи 44,9 степени.

Шта све утиче на климу?

Клима није статична. Током времена дешавају се мање или веће промене, како на глобалном тако и на локалном нивоу. Треба рећи да процеси који утичу на климу имају велике временске размере, реда величине од неколико десетина до стотина, па и хиљада година, и да ови процеси нису равномерни, линеарни јер се уочавају варијације у смислу топлијих и хладнијих периода. Поред тога, на климу утиче више фактора, од астрономских до људских, као што су индустријализација, урбанизација и слично. Важан елемент климатских варијација јесте и учесталија појава екстремних временских прилика, као што су обилне падавине, топли таласи и суше. На глобалном нивоу бележи се раст од 0,8 степени просечне температуре у односу на прединдустријски период и, посматрајући глобалну температуру, свака од последње три декаде била је знатно топлија од било које претходне у периоду од 1850. године до данас.

Када је реч о прогнозама за будућност, тако омиљеним међу публиком али и стручњацима који ломе копља својим теоретским размимоилажењима, већина се ипак нерадо усуђује на таква предвиђања. Да ли нам ви може дати неку процену?

С обзиром на то да на климу утиче више фактора, тешко је дати релевантне процене даљег развоја климе. Постоје климатске пројекције до 2050. године које указују на даљи пораст температуре у току свих годишњих доба, што ће као последицу имати и учесталије појаве екстремних климатских прилика.