Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: проф. др ЈУГОСЛАВ НИКОЛИЋ, директор РХМЗ-а

Нови топлотни талас почетком августа

Међу десет најтоплијих лета, осам je регистрованo од 2000. године. Ово су такође била и сушна лета, тако да се, на пример, штета од суше 2012. године процењује на две милијарде долара
Новосадска плажа Штранд (Фото Бета)

И ово лето, према до сада виђеном и доживљеном, биће међу најтоплијима у 21. веку. Много чешће се догађало да су летњи месеци били изузетно врели и спарни у годинама после 2000, што се уклапа у теорије о глобалном загревању. Ако је јун био тако врео, а високе температуре се настављају и у јулу, шта нас очекује до јесени, питали смо проф. др Југослава Николића, директора Републичког хидрометеоролошког завода.

Овог лета очекује се време топлије од просека и с већим бројем дана са екстремно високим температурама (изнад 35 степени) у односу на просечан број, уз могућност појаве топлих таласа крајем јула и почетком августа. Падавине би биле нешто испод просечних вредности – каже проф. др Николић.

Који крајеви Србије су најтоплији?

Мерења температуре показала су да је најтоплије у Великом, Јужном Поморављу и у Београду. Такође, и у осталим местима Србије је у тим данима вруће, у питању је врло мала разлика у вредности температуре, неколико децимала степена или највише неколико степени. Свакако, у брдско-планинским местима је мање топло.

Да ли је раније било овако топлих дана са екстремно високим температурама?

Југослав Николић (Фото лична архива)

И раније је било епизода са екстремно топлим временом у јуну, сличном овогодишњем. У последње две деценије било их је неколико, на пример 2017. и 2007. Према статистици, јун 2021. године најсличнији је јуну 1964, с обзиром на то да је одступање средње температуре у јуну 2021. године било 1,96 степени, а 1964. године 1,87 степени. Такође, јун 2021. године шести је најтоплији јун у Србији у периоду 1951–2021. године. Поред тога, топлих епизода у јуну било је и у првој половини 20. века. Тако постоји податак да је у Београду, до ове године, апсолутни месечни максимум од 38 степени измерен 18. јуна 1918. године, а 24. јуна ове године је забележен нови рекорд – од 38,7 степени. Од 30 дана у јуну, у 18 дана су важећи апсолутни дневни максимуми температуре забележени у првој половини прошлог века, што говори да је и раније било топлих епизода са екстремно високим температурама.

Када је регистровано најтоплије лето у нашој земљи?

Када је реч о поређењу свих летњих месеци, не само јуна, најтоплије лето у Србији је регистровано 2012. године са одступањем температуре од 3,07 степени. Међу десет најтоплијих лета укупно, осам је регистровано од 2000. године. То су лета 2012, 2017, 2003, 2007, 2019, 2015, 2000. и 2011. године. Ово су такође била и сушна лета, тако да се, на пример, штета од суше 2012. године процењује на две милијарде долара. Такође, топла лета у првој половини прошлог века била су 1927, 1928, 1931, 1946. и 1950. године. Занимљиво је напоменути да највише дневне и месечне температуре нису увек подударне с најтоплијим летима. Тако је апсолутни максимум температуре у Србији забележен 24. јула 2007. године и износи 44,9 степени.

Шта све утиче на климу?

Клима није статична. Током времена дешавају се мање или веће промене, како на глобалном тако и на локалном нивоу. Треба рећи да процеси који утичу на климу имају велике временске размере, реда величине од неколико десетина до стотина, па и хиљада година, и да ови процеси нису равномерни, линеарни јер се уочавају варијације у смислу топлијих и хладнијих периода. Поред тога, на климу утиче више фактора, од астрономских до људских, као што су индустријализација, урбанизација и слично. Важан елемент климатских варијација јесте и учесталија појава екстремних временских прилика, као што су обилне падавине, топли таласи и суше. На глобалном нивоу бележи се раст од 0,8 степени просечне температуре у односу на прединдустријски период и, посматрајући глобалну температуру, свака од последње три декаде била је знатно топлија од било које претходне у периоду од 1850. године до данас.

Када је реч о прогнозама за будућност, тако омиљеним међу публиком али и стручњацима који ломе копља својим теоретским размимоилажењима, већина се ипак нерадо усуђује на таква предвиђања. Да ли нам ви може дати неку процену?

С обзиром на то да на климу утиче више фактора, тешко је дати релевантне процене даљег развоја климе. Постоје климатске пројекције до 2050. године које указују на даљи пораст температуре у току свих годишњих доба, што ће као последицу имати и учесталије појаве екстремних климатских прилика.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Biće tu dok kažeš metro i ostale bajke
Sećam se pokojnog oca, sedi na kauču u beloj tregerici, gleda 2 Dnevnik i hukće: "U Mostaru 32 stepena, u glavnom gradu do 30° . " Sada su to prolećne temperature
dusan1
Sami podaci govore o tome da su površine pod šumom i vodom najbolja odbrana od klimatskih promena . Leti HLADE a zimi GREJU prostor ! Čuvaju od vetrova pa je isušivanje manje kao i erozija .
posmatrač i svedok
Bolje bi bilo da sredite sajt Hidmeta, koji takav kakav je postoji deceniju. Skloniti biografiju ovog gospodina, koja stoji na vrhu sa sve slikom. Popravite AWS sistem da imate izveštaj o vetru, a ne da stoje crtice za Beograd i još 3 lokacije. Potpuno nemaran odnos prema informacijama preko sajta.
Boris
"апсолутни месечни максимум од 38 степени измерен 18. јуна 1918. године, а 24. јуна ове године је забележен нови рекорд – од 38,7 степени", znaci odstupanje je 0,7 stepeni. Nisu to nikakvi "toplotni udari" i "ekstremi", nego normalne letnje temperature.
Petar
Baš se i ne sećam da su pre 30-40 godina bile ovako visoke temperature. Kada dođe ne 35 to se smatralo za ozbiljnu vrućinu. Sada nam je već postalo čudno kada leto prođe bez temperature blizu 40.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.