Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ГОРАН РАКИЋ, председник Српске листе

Дијалог нема алтернативу

Боримо се да међународним представницима укажемо на тежак положај нашег народа и да им представимо истину о патњи наших људи
(Фото лична архива)

Први човек Српске листе, уједно и министар за заједнице и повратак у влади привремених приштинских институција, Горан Ракић, поново је именован на место председника најбројније и најутицајније српске политичке групације на Косову и Метохији – Српске листе. Изабран је, каже у разговору за „Политику”, у више него компликованој ситуацији у којој се налази српски народ, али се ослања на подршку председника Србије Александра Вучића и владе у Београду. Не мари што у Приштини није омиљен, а од тамошњих институција очекује да испуни обавезу о формирању Заједнице српских општина (ЗСО). Верује да у Приштини постоје, како каже, одговорни људи који не би довели до новог погрома, да се не би поновио 17. март 2004. године.

Поново сте добили четворогодишњи мандат на место председника Српске листе. Шта вас је то издвојило од других, који су сигурно имали амбиције за то место, и шта ће вам бити приоритети?

На чело Српске листе дошао сам не због своје амбиције, већ захваљујући подршци и поверењу својих партијских сабораца, али и српског народа. Кандидатура је предлог председништва Српске листе, оних преданих људи који свакога дана изгарају у борби за наш народ у више него компликованој ситуацији и који су на мети јер су одани свом народи и својој земљи. У даљем раду настављамо политику у чијем су средишту вредни људи, домаћини који се боре за своје породице и не пристају на предају. Свакодневно сам на терену, свестан сам да је много људи којима треба помоћи, али и да су најугроженији и најтиши, а неки неоправдано незадовољни и најбучнији. У тој борби ослањамо се на снажну подршку председника Александра Вучића и Владу Србије, преко Канцеларије за Косово и Метохију, на чијем је челу Петар Петковић.

Како вас као функционера Београда виде у Приштини?

На то апсолутно не обраћам пажњу. Најбитније је какве резултате остварујем на том месту, а лична мишљења у Приштини ме не дотичу. Свестан сам да им нисам на листи омиљених, али као што рекох, то је неважно.

За две деценије, како је то потврдио и председник Скупштине Србије Ивица Дачић, на Косово и Метохију се вратило занемарљивих 1,9 одсто Срба, од више од 200.000 протераних. Који би, по вашем мишљењу, био одржив модел повратка? Првенствено безбедносни.

Решавање случајева напада на повратнике, хапшење, процесуирање и осуда нападача били би порука повратницима да је насиље над њима и над нашим народом неприхватљиво. Појачане патроле у мешовитим срединама, престанак неоснованих хапшења повратника, промена политичке реторике албанских лидера у Приштини мере су које би дале допринос повратку. Ипак, одржив повратак захтева и стварање економских услова за живот.

Драгица Гашић се вратила у Ђаковицу. Недавно сте имали састанак са Србима из Подујева који би тамо да се врате, а где је донедавно био само један Србин у селу Медриговцу. Да ли је било неких разговора с албанском страном о повратку у ту општину?

Није било разговора с албанском страном.

Српским повратницима се прети, а скоро свакодневни су напади на њих и оне који су остали. Хапсе се, приводе, исписују претеће поруке од стране албанских екстремиста. Србин ухапшен у четвртак на Јарињу, који је на прагу девете деценије, означен је као „узурпатор” шуме! Познати су вам примери...

Сви ти инциденти у којима по правилу страдају Срби, а одговорни се не проналазе, одбијају интерно расељене Србе да се врате. Оно што сада посебно забрињава је то што се у малтретирање наших људи укључују и невладине организације, неке локалне институције и политичари, уз упадљиво ћутање међународне заједнице.

Албанци присвајају светиње Српске православне цркве. Притисци на светиње су и притисци на народ. Контрадикторне изјаве Албанаца о „тровању” водовода досезале су и до самог манастира Високи Дечани?

Ово су више него опасне инсинуације. Подсетићу вас да је, својевремено нетачно информисање смишљено пуштено у етар, покренуло погром 17. марта 2004. године, у којем су убијени недужни грађани, а страдало је на стотине цркава и манастира, српских домова... Тровање је недавно био „алат” за политичке манипулације са гласовима интерно расељених Срба, о чему још нема епилога. Остали су лаж и етикетирање нашег народа, чиме се ремете међуетнички односи.

Срећете се с високопозиционираним представницима међународне заједнице. Да ли им, што се каже, онако српски скрешете у лице да су наклоњени Албанцима?

На свим састанцима представници Српске листе настоје да укажу на све проблеме нашег народа, али и на неодговорно понашање Приштине, посебно по питању Бриселског споразума. Тешке речи нису нешто чега нема у тим разговорима, али то нека остане ван овога разговора. Хоћу само да грађани знају да се сви у Српској листи свакога дана боримо да међународним представницима укажемо на тежак положај нашег народа и да им представимо истину о патњи наших људи.

Има ли ишта о Заједници српских општина?

То је питање за Приштину и Брисел. За Приштину, јер је то и обавеза која је део њиховог законодавства, а за Брисел, јер је гарантовао тај споразум. Ми од Заједнице српских општина нећемо одустати јер ЗСО није хир, већ потреба да се институционално заштите колективна права српског народа на овим просторима.

Све је већи страх код Срба од новог погрома, нимало охрабрујуће вести не стижу ни након последње рунде преговора у Бриселу, а председник Вучић рекао је да је веома забринут. Може ли да се догоди неки својеврсни десант на север Космета, на енклаве, на српске средине? Приштина игнорише НАТО изјавама да Косовске безбедносне снаге (КБС) могу да се крећу где год желе „на својој територији”.

Надам се да у Приштини постоје одговорни људи који неће предузети такве потезе који би овај регион довели у хаос. Дијалог баш зато нема алтернативу и у том смислу ме брину последње рунде преговора у Бриселу. Али, са друге стране поздрављам јасан став генералног секретара НАТО-а Столтенберга према обавези поштовања споразума о забрани кретања КБС-а на северу. Морамо се окренути будућности и економском јачању, а сукобе оставити иза свих нас. И иза Срба и Албанаца.

Рођени сте и живите у Косовској Митровици. Како оцењујете безбедносну ситуацију у граду? Појединци зазиру, имају ли разлога? Како видите Косовску Митровицу у односу на време од 1999. до данас?

Северна Косовска Митровица је град добрих и вредних људи, који се никада нису предали и одустали, следећи наш познати графит у центру града на којем стоји „јер одавде нема назад”! Безбедност је динамична категорија и тешко је дати оцену а да она буде тачна и трајна. Ипак, оно што овај град оптерећује у безбедносном смислу су повремени напади које иницирају особе из јужног дела града. Недавно смо такав напад имали на шеталишту. Ако поредимо са ситуацијом из 1999. године, Косовска Митровица је као град-херој, и као север уопште, успела да сачува мир за све своје грађане, али и да с правом носи епитет главног града на овим просторима. Северна Косовска Митровица је административни, политички, здравствени, образовни и културни центар нашег народа.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

damjan
Svi se cude sto Albance to ne interesuje,pa sve su dobili,zato ih samo neko priznanje interesuje.Pa svima je to vec jasno odavno.Sta je sporno.
Pfuj
[email protected]šnjavate se u javnosti a niste pravno potkovani. Konj da bi išao mora da se potkuje! Vi pominjete MSP ali to je tzv.neobavezno savetodavno mišljenje za postavljeno pitanje koje gubi na značaju kod postojanja Kumanovskog sporazuma i rezolucije 1244 koji sporazum NIJE IZVRŠEN OD STRANE kfor-A u delu zajemčenog povratka odabranog srpskog osoblja na Kosmet na zadatke iz Rezolucije 1244.Kumanovski sporazum je UGOVOR izvršen od Jugoslavije i Srbije u celosti ali ne i od KFOR-a.
advokat
[email protected] MSP je dao neobavezno savetodavno mišljenje o tzv.nezavisnosti Kosova.Dakle,to je samo NEOBAVEZNO SAVETODAVNO MIŠLJENJE.Kod činjenice da KFOR nije izvršio svoju obavezu a to je obezbedjeni povratak odabranog srpskog osoblja na Kosmet - dakle nije izvršen ugovor (Kumanovski sporazum) koji OBAVEZUJE, pozivanje na neobavezno savetodavno mišljenje MSP , to "mišljenje" nije jače od ugovora.Uzgred MSP ima dve jurisdikcije: davanje "mišljenja" i donošenje "presude" ali po tužbi!
damjan
Svi se cude sto Albance to ne interesuje,pa sve su dobili,zato ih samo neko priznanje interesuje.Pa svima je to vec jasno odavno.
Gile
šta radi ovaj lik u vladi šiptara? Pa mi imamo problem u svojim redovima. O kakvom dijalogu priča ovaj? Dali ste im sve od policije, zdravstva, sudstva, katastra do pozivnog broja. Imaju sve atribute države. Pa zašto bi trebali da pričaju sa vama?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.