Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Потценили су жестину реакције Срба

САД, можда охрабрене од стране Инцка и идеалиста у Бајденовој администрацији, погрешно прорачунале, прецењујући снагу свог положаја и потцењујући жестину реакције Срба у РС, сматра Тимоти Лес

Разлог због којег је високи представник Валентин Инцко наметнуо закон о забрани негирања геноцида је тај што Американци мисле да Срби гурају Босну ка колапсу и желе то да спрече, оценио је данас истраживач британског Центра за геополитике Тимоти Лес, додајући да су се САД можда погрешно прорачунале и потцениле жестину реакције Срба.

„Разлог забране је то што Бајденова администрација верује да Срби гурају Босну према колапсу и жели да покаже да се то неће толерисати”, нагласио је Лес у изјави за Танјуг.

Према његовим речима, тешко је избећи закључак да су се САД, можда охрабрене од стране Инцка и идеалиста у Бајденовој администрацији, погрешно прорачунале, прецењујући снагу свог положаја и потцењујући жестину реакције Срба”.

Тај бивши британски дипломата је додао да ће се још видети, али да не искључује могућност да ће САД морати да направе компромис или одустану.

„Ако буде тако, то би било у складу са обрасцем понашања Бајденове администрације у којем се прети другима - било Русији због Украјине или Немачкој због Северног тока ИИ, а затим повлачи када се схвати да не може да се наметне свој став”, казао је Лес.

Он је закључио да би исход могао бити исти у Босни, остављајући високом представнику још мање моћи, а Кристијана Шмита „хендикепираног” пре него што је уопште почео да ради.

Бивши британски дипломата је навео да је Инцкова забрана била у складу са обрасцем развоја догађаја последњих недеља, укључујући Бајденово извршно наређење и именовање Кристијана Шмита, јаче фигуре од Инцка, чија је мисија да ограничи Србе.

„Порука је да су САД и њихови савезници крајњи ауторитет у Босни и да ће они одлучити о судбини земље”, истакао је Лес.

На питање какво је његово мишљење о закључима које је у петак усвојио Парламент Републике Српске у Бањалуци, а којима се одбија придржавање и примена Инцкове одлуке, истраживач британског Центра за геополитике је рекао да је то био предвидљив одговор.

„Срби нису могли да дозволе да одлука високог представника стоји из истог разлога због којег је САД гурају - не могу да дозволе да спољни актер блокира њихов крајњи циљ - независност”, рекао је Лес.

Према његовим речима, у последњих неколико месеци није било дошло до ескалације у порицању геноцида која би захтевала употребу „бонских овлашћења” за његову забрану.

„Не мислим да се овде ради о Сребреници или геноциду, не сумњам да су Инцка и друге спољне актере узнемирили одбијање Срба да прихвате кривицу за своје поступке у рату. Инцко ово види као сталну провокацију према Бошњацима која спречава помирење и уобличавање Босне као државе, што је циљ западне политике”, навео је он.

Инцко је несумњиво желео да учини нешто како би ово решио пре него што напусти функцију, рекао је Лес, оценивши да „повремени чин ласкања Караџићу и Младићу тешко да представљају егзистенцијалну претњу држави”.

Према његовим речима, политичко руководство, укључујући Милорада Додика, не негира чињенице о ономе што се догодило у Сребреници, чак и ако одбија да употреби реч геноцид да то опише.

Он је казао да Срби, такође, виде етикету геноцида као претњу постојању Републике Српске.

„Ако се заиста ради о геноцидној творевини, онда она нема легитимитет и могла би бити укинута”, нагласио је Лес и додао да је тај страх вероватно неоснован, јер су САД посвећене Дејтонском споразуму, чији је део и Република Српска, али да је страх стваран због политичких консеквенци.

На питање какве ће бити последице Инцкове одлуке и одлуке парламента Републике Српске у вези са општом ситуацијом и безбедношћу у Босни и Херцеговини и региону, Лес је казао да су прошлонедељни догађаји одговор Срба на појачан притисак, односно отворен чин пркоса.

„Срби су одбацили овлашћења ОХР-а и новог високог представника. Срби су блокирали државу, чинећи Босну корак ближе распаду. Сада САД и њихови савезници морају да одговоре”, навео је он.

Међутим, настојим да схватим да видим шта САД и њихови савезници могу практично да учине да натерају Србе да се повуку, казао је Лес.

„Они не могу насилно да уклоне Додика или било кога другог, јер у Босни нема довољно страних трупа за то, а Европљани то ионако не би допустили”, додао је бивши дипломата, преноси Танјуг.

Ништа се не може постићи покушајем оснаживања опозиције јер је политичка класа (у Републици Српској) јединствена по овом питању, навео је Лес.

„Вашингтон би потенцијално могао да санкционише српско руководство, али то би представљало велику ескалацију и носило би ризик”, истакао је он.

Према његовом мишљењу, САД би морале да делују саме, јер Европљани не желе да изазову велику кризу која би могла навести Србе да прогласе независност, а Русија би се активно противила санкцијама.

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван С. Белић
Издвојено мишљење судије Нијамбе јасно показује да кључни сведок против Р. Младића, кап. М. Николић нема кредибилитет. Он се нагодио са тужилаштвом Х. Т. и пристао да сведочи и признао је кривицу за ратне злочине, за драстично смањење казне. Он је једини сведок који тврди да је постојао трећи састанак и да је он вирио кроз "отшкринута врата" када је Младић, наводно, решио да судбину заробљених муслимана. До данас није утврђено ко је учествовао у стрељању заробљеника на још четири локац
Zoran
To je demokratama druga greska, prva je bila bombardovanje.
Nenad
"oдбијање Срба да прихвате кривицу за своје поступке у рату" - mi ne poricemo sta se desilo ali insistiramo na pravdi. Srebrenica je zlocin ali ne genocid. Nastradali su vojnici a ne civili. Jedini razlog zapad pokusava da Srebrenicu proglazi genocidom je da bi mogao da pritisce/ucjenjuje Srbe i srbski narod.
M
Interesantno, pametan Englez u pozitivnom smislu.
Iz Britanije
UK je sada van EZ i naravno gde može podriva Nemačke interese na Balkanu, u ovom slučaju "državu" Bosnu koja je zapravo okupirani geto sa visokim namesnikom i Srbima kao taocima, obična zona odvajanja Srbije od Hrvatske i time zaštita nemačkih satelita Hrvatske i Slovenije od srpskog "slobodarskog, ujediniteljskog činioca i uticaja". Vremena se menjaju, ali geopolitika, posebno prvog i drugog svetskog rata uporno se ponavlja.
Simon Saivil
Уредниче, највероватније сам већ добио репутацију дежурног граматичког камена у ципели, јер се јављам са примедбама на правописне и граматичке испаде који боду очи. У овом случају "...додајући да су се САД можда погрешно прорачунале..." Никако не стоји! Може "додајући да су се САД можда прЕрачунале" или "додајући да су САД можда погрешно прорачунале," али не како стоји у чланку.
Zoran
Kada se neko pogresno prEracuna, to je dvostruka negacija u sustini, to znaci da se dobro proracunao, jer preracunati znaci da se lose proracunao. Ja sam se preracunao, znaci lose sam se proracunao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.