Србија у финалу

Од нашег специјалног извештача
Малага, 11. јула – Србија ће играти у финалу Европског првенства у Малаги (Шпанија). Репрезентација која је овде дошла да брани титулу освојену пре две године у Београду у полуфиналу је, у невероватној утакмици, савладала олимпијског победника Мађарску на продужетке с 8:7 (0:0, 3:1, 1:3, 3.3, 1:0, 0:0) и за златну медаљу бориће се прекосутра у 21 ч са Црном Гором.

– Трилер! – најсажетије је описао наш селектор Дејан Удовичић оно што се дешавало у двобоју с Мађарима.

Победоносни погодак је постигао Александар Шапић у првом продужетку. Имали смо играча више, али то против Мађара није лако да се претвори у гол.

– Много тешка утакмица. Уз то су нам судије против Италијана досудиле десет контрафаулова, а сада 11. Пошто у једном четвртини може да се изведе, у просеку, девет напада, испада да смо у обе утакмице били ускраћени за целу једну четвртину – рекао је Шапић. – Ипак, играли смо добро и против Мађара смо спровели оно што смо планирали – контролисали смо игру.

Уместо мирног привођења крају догодила се бурна завршница. Дејан Савић је 27 секунди пре истека другог продужетка узео лопту мађарском центру Тамашу Молнару, а потом је селектор Дејан Удовичић затражио тајм-аут да смири страсти и да се направи договор како да се сачува лопта до истека утакмице. Ћирић је то вешто радио, изнуђивао прекршај за прекршајем, али је шест секунди пре краја Италијан Ротуно доделио лопту Мађарима. Тада је њихов селектор Денеш Кемењ узео предах да посаветује своје играче како да искористе преостало време за изједначење. Лопта је дошла до Тамаша Кашаша на кога је будно мотрио Вања Удовичић не дозвољавајући му да пуца. Међутим, секунд пре краја Ротуно је искључио нашег играча и Кашаш се нашао у позицији која је готово истоветна с пеналом. Али, на наш гол је чувао и сачувао Денис Шефик чудесном одбраном. И то му није било први пут да изађе као победник из дуела с великим Кашашем. Поред осталог одбранио му је и прави пенал у првој четвртини. Узгред речено, мада је права реткост кад су Мађари у питању. Први гол су дали тек у 15. минуту.

Додуше, и нашим играчима је дуго требало да подесе нишан, а први коме је то успело био је Филип Филиповић у 13. минуту. Потом је Никола Рађен сјајно одиграо другог центра с играчем више, а чаролију са Шефиковог гола скинуо је најбољи мађарски стрелац на овом шампионату Норберт Мадараш 41 секунд пре истека половине утакмице, али смо ипак на велики одмор отишли с два гола предности. Вујасиновић је из велике даљине изврсно искористио што је Вања Удовичић упливао пред противнички гол и с Никићем одвлачио пажњу и голману и мађарским бековима.

На жалост, људске могућности не допуштају да се врхунски ритам држи током целе утакмице, а и Мађари имају велики тим и велике, уз то и искусне играче, да би олако изгубили главу. Прво је њихов капитен 36-огодишњи Тибор Бенедек смањио на 3:2, а потом је Гергељ Киш искористио играча више (3:3). Вујасиновић је по ко зна који пут показао да се на муци познају јунаци и вратио нам је предност. На жалост, после одличне Шефикове одбране с играчем мање уследила је непрецизан контранапад што је казнио Данијел Варга (4:4).

У последњој четвртини Кашаш је некако, уз доста среће, коначно савладао Шефика, а Шапићу није задрхтала рука када је требало да се да гол из пенала (5:5). На жалост, после тога смо примили два узастопна гола. Најпре је Норберт Хошњански искористио играча више, а нешто касније је центар Молнар после прекршаја над собом одмах пуцао шраубом и све изненадио поготком. Чини се да је притом био ближи нашем голу од растојања са кога фаул може да се на тај начин изведе. Прлаиновићев протест судије, наравно, нису усвојиле.

– Паклена утакмица. Судијски критеријум је био такав да су нам често одузимали лопту. Постигли смо велики успех, а у финалу је све отворено – сматра Прлаиновић.

Наши ватерполисти су имали нешто више од четири минута за преокрет. Најавио га је капитен Владимир Вујасиновић надмудривши изванредним лобом у првом нападу после тога мађарског голмана. Није наодмет рећи да је мађарски селектор заменио првог голмана, па га потом опет вратио у игру.

Камен нам је пао са срца минут и по пре краја. Вања Удовичић, можда наш најстандарднији играч на овом шампионату, нашао је пут лопти до мађарске мреже и вратио нас, што кажу ватерполисти, у живот.

– Добро смо одиграли целу утакмицу, која је била изузетно тешка. Остварили смо велики успех, јер је Србија као и пре две године, опет у финалу. Предстоји нам утакмица са Црном Гором која је дебитант на овом такмичењу. Међутим, велики број њених играча је играо овакве утакмице док смо имали заједничку репрезентацију и зна како се побеђује у њима. У њеном тиму је и велики број играча који су први пут на оваквом такмичењу, па вероватно и имају већи мотив. Ипак, ако не победимо сами себе они нас неће победити – нагласио је Вања Удовичић.

Сада предстоји дан одмора и прављење плана како да се искује још једно злато. Било би то четврто узастопно за нашу репрезентацију, а задатак ће бити тежи зато што су прва два освојена не само са играчима који ће сада бити на супротној страни, него и тренером који је 2005. довео СЦГ до титуле светског првака у Монтреалу.

Уочи финала у Малаги једино са сигурношћу може да се каже да ће титулу да освоји наша школа ватерпола.

Пливалиште: Градско. Гледалаца: 2.000. Судије: Тулга (Турска) и Ротуно (Италија). Искључења: Србија: 14(3), Мађарска 13(4). Пенали: Србија 1(1), Мађарска 1(0).

СРБИЈА: Шефик, Прлаиновић, Рађен 1, В. Удовичић 1, Савић, Д. Пијетловић, Никић, Филиповић 1, Ћирић, Шапић 2(1), Вујасиновић 3, Пековић, Соро. Селектор: Деј. Удовичић.

МАЂАРСКА: Сечи, Т. Варга, Мадараш 1, Ден. Варга, Кашаш 1(0), Хошњански 1, Гер. Киш 1, Бенедек 1, Дан. Варга 1, Бирош, Габ. Киш, Молнар 1, Нађ. Селектор: Кемењ.

---------------------------------------------------------------------------------- 

Црна Гора – Хрватска 9:7 (1:2, 3:2, 2:2, 3:1)

Од нашег специјалног извештача

Малага, 11. јула – У првој полуфиналној утакмици Црна Гора, којој је ово прво овако велико такмичење од када је самостална, победила је светског првака Хрватску с 9:7 (1:2, 3:2, 2:2, 3:1). Почетак је припао Хрватима који су повели с 2:0, али су их Црногорци, ипак, стигли и на предах између друге и треће четвртине се отишло с нерешеним резултатом (4:4). У том делу игре Млађан Јановић је постигао чак три гола, а на почетку треће четвртине Гојковић је Црној Гори донео и прву предност (5:4). Кунац је изједначио, а Врдољак потом донео, испоставило се, последње вођство Хрватској (6:5). Гојковић је поново ступио на сцену и омогућио свом тиму да у последњу четвртину уђе с подједнаким изгледима (6:6).

У последњем делу Црногорци су два пута изврсно искористили играча више, а тачку на те лепе акције су ставили прво Злоковић, а потом Ивовић. Између њихових погодака Бараћ је вратио наду Хрватима (7:7), међутим, три и по минута пре краја утакмице Никола Јановић је поставио коначан резултат (9:7), непосредно пошто му је хрватски голман одбрани шут кад је Црна Гора имала играча више.

Пливалиште: Градско. Гледалаца: 1.500. Судије: Ставридис (Грчка) и Кратохвил (Словачка). Искључења: Црна Гора 16(5), Хрватска 14(5). Пенали: Хрватска 1(1).

ЦРНА ГОРА: Шћепановић, Бргуљан, Пасковић, Вукчевић, Н. Јановић 1, Тичић, М. Јановић 3, Ускоковић, Ивовић 1, Злоковић 2, Гојковић 2, Јокић, Радић. Селектор: Поробић.

ХРВАТСКА: Вићан, Бурић, Бушље, Врдољак 1, Кунац 1, Јоковић 1(1), Смодлака, Ђогаш 1, Марковић 1, Бараћ 1, Хинић, Бошковић 1, Сукно. Селектор: Рудић.