Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛЕМИКА

Почасни докторат стратешком партнеру Србије

Председник Арапске Републике Египат Абдул Фатах ел Сиси (Фото EPA-EFE/Khaled Elfiqi)

Реаговање на текст „Београдски докторат диктатору”, „Политика” 30. 7. 2021.

У чудновато закаснелом и нејасно мотивисаном тексту под називом „Београдски докторат диктатору” ваш аутор у приземном нападу на шефа једне пријатељске државе, недостојном „Политике”, а чини ми се, незабележеном у њеној историји, пита се о разлозима због којих је Универзитет у Београду пре непуна два месеца донео одлуку о додели почасног доктората председнику Арапске Републике Египат, Абдулу Фатаху ел Сисију. У датом тексту аутор доводи у питање званично образложење доделе почасног доктората, погрешним, површним и бесадржајним оценама попут „полутачно”, „полуистина”, „нетачно”, „проблематичан допринос”, „проблематичан аргумент” и сл., при чему се усредсређује на коментарисање унутрашње политике Египта. Том приликом се даље наводе клишеи и стереотипи о „диктатури у Египту”, о чему аутор већ одавно обавештава домаћу јавност у својим написима у „Политици”.

Имајући у виду да се аутор пита о разлозима због којих је Факултет безбедности предложио, а Сенат Универзитета у Београду једногласно прихватио да египатском председнику додели почасни докторат, дужан сам да читаоцима „Политике” предочим суштинске аргументе из Образложења ове иницијативе, а такође и оповргнем нетачне тврдње које се појављују у тексту који очигледно улази у домен политичког активизма, не и објективног новинарства, до ког нам је (ваљда) свима стало.

Основна аргументација за доделу почасног доктората односи се на доприносе председника Сисија регионалној безбедности на Блиском истоку, посебно залагању за укидање страног војног присуства у региону и борби против тероризма и исламског екстремизма. У том духу председник Сиси је значајно унапредио механизме борбе против тероризма на политичком, економском и идејном плану. Захваљујући Египту, док је председавао у Савету безбедности УН, по први пут је била разматрана проблематика терористичке идеологије и пропаганде, врло осетљивих тема у контексту њиховог сталног коришћења од стране терористичких организација ради извођења убилачких акција. И поред јаких унутрашњих антагонизама, све сталне чланице Савета безбедности поздравиле су и подржале такву иницијативу Египта.

Једна од великих заслуга Египта огледа се и у борби против идеолошких и пропагандних основа тероризма којима се искривљује и злоупотребљава исламско учење, а којој је лични печат дао председник Сиси, јесте укључивање водећих институција сунитског ислама, као што је Ал Азхар, у активну борбу против тероризма на глобалном нивоу. Од тада, Ал Азхар је члан консултативних тела Комитета за борбу против тероризма УН. Председник Сиси је један од најзначајнијих исламских лидера који се залажу за реформу ислама и усмеравање у правцу религије мира и заједничког живота са другим религијама.

Такође, Египат је очувао и побољшао безбедносну координацију са Израелом, а истовремено је охрабрио друге арапске земље на нормализацију односа са Израелом, што је током 2020. године и реализовано. Нетачно је да је безбедносна координација са Израелом „минимална и изнуђена”. Напротив. Веома је интензивна и редовна, и била је кључна у постизању прекида недавног сукоба Израела и Хамаса. То је било могућно јер Египат континуирано унапређује дијалог са свим палестинским фракцијама у циљу постизања јединствене платформе и успостављања сарадње и мира у региону.

Када се аутор злобно пита и уједно сугерише мотиве за доделу почасног доктората председнику Египта („предупредити евентуално признање Косова”; „омекшати Сисија ради продаје оружја”; „самопромоција Факултета безбедности”), ваља одговорити да је ова, као и свака друга слична иницијатива, првенствено потакнута интересима домаће академске заједнице, односно државе у целини. Она је резултат властите памети и воље настале на основу дугорочног пажљивог праћења и истраживања међународне безбедности која се изучава кроз посебне студијске програме и то на свим нивоима студија нашег факултета, уз консултовање других домаћих и међународних стручњака. Општи закључак до кога смо дошли јесте да све што се догађа на Блиском истоку већ сутрадан готово дословно бива пресликано на Балкан, а убрзо потом и у другим деловима Европе.

Треба имати у виду то да је Египат још од времена председника Насера, једног од оснивача Покрета несврстаних, свуда у свету перципиран као водећи глас земаља „глобалног југа”, средишта готово свих глобалних изазова данас. Због тога су добре и садржајне политичке и академске везе Србије и Египта, највеће арапске државе, важан квалитет за одржавање не само спољне, већ и унутрашње безбедности Србије. С тим у вези, рецимо и то да Египат јесте признао „Косово”, с тим да је то учинила власт Муслиманске браће три дана пре њеног силаска са сцене 2013. године, док је влада председника Сисија обновила уздржан став према овом питању, заснован на међународном праву. Исто тако, сасвим је нетачна тврдња у наведеном тексту да су Муслиманска браћа „настојала да промовишу умерени политички ислам”, но побијање такве тезе узело би превише простора и одвело би нас у правцу који није сврха овог написа.

Поврх наведених разлога у прилог додели почасног доктората председнику Египта, која се базира на политичким, односно безбедносним аргументима, важно је имати у виду културне и академске аргументе који такође имају дугорочни значај за Универзитет у Београду и Србију. Стратешко сагледавање развоја домаћег високог образовања подразумева да његова одрживост зависи, између осталог, и од страних студената који долазе или ће долазити у Србију. У том смислу веома је важна лична иницијатива председника Египта да се оснује центар за афричке студије при Универзитету у Београду који би функционисао у сарадњи са Факултетом за високе афричке студије Универзитета у Каиру. Нема никакве сумње да су поводом тог питања Египат и друге земље у развоју наши најближи партнери. Ко то не види (или неће да види), нема шта да тражи у простору креирања јавних политика. То су били изворни мотиви који су руководили факултет да предложи, односно Сенат Универзитета у Београду да додели почасни докторат председнику Египта.

Свуда у свету, па тако и у Србији, почасни докторати се додељују истакнутим научницима и (или) државницима. Када такве докторате добијају етаблирани научници, вреднује се њихово индивидуално стваралаштво, а када их добијају државници, подразумева се да се уз личност, вреднује и ангажман њихових држава. Само дневни политиканти и злонамерни људи то неће или не могу да схвате.

Верујемо да ће египатски председник ускоро доћи у Београд на свечану доделу почасног доктората Универзитета у Београду, а прва повољна прилика за то је обележавање 60 година од формирања Покрета несврстаних у октобру ове године. Сазрело је време да се на нови начин – у складу са новим достигнућима, вредностима и потребама – успоставе и нови облици међународне сарадње у којима академска заједница Србије несумњиво има шта да понуди.

Проф. др, декан Факултета безбедности Универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bob Petrovich
Некада давно Политика је била место где су сви прилози били оваквог квалитета. Хвала Проф. Др Цветковићу на примеру како се аргументовано и достојанствено одговара на злонамерне памфлете.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.