Олимпијска играоница

Симбол Олимпијаде су пет међусобно повезаних кругова који представљају јединство пет континената Европe, Азијe, Африкe, Аустралијe и Америкe. Боје кругова су црвена, зелена, црна, плава и жута зато што свака држава на свету на својој застави има бар неку од тих боја. Званични мото олимпијаде је „Citius, Altius, Fortius” што на латинском значи – брже, више, јаче. На Олимпијади није најважније победити него учествовати и поштено и часно се такмичити.
Олимпијада је одувек представљала круну спортске каријере. Тамо је било места само за најталентованије, најпаметније, најспретније и психофизички надарене да издрже све притиске које носи највеће спортско светско такмичење.
На Олимпијади у Грчкој 1896. године такмичење се одвијало у девет спортова. На последњој олимпијади у Токију заступљенa су, условно казано, 33 спорта. Зашто условно казано? Ако су спортови вожња скејтборда, сурфинг, спортско пењање и могао бих још да набрајам, онда је било такмичење у 33 спортске дисциплине. Један од олимпијских спортова је и трамболина, која се први пут појавила на олимпијским играма у Сиднеју. Амерички наставник физичког васпитања Џорџ Нисен је конструисао нову олимпијску дисциплину трамболину. Име је добила по двојици италијанских акробата на трапезу по имену Дуо Трамполина.
Такмичари изводе вежбе у ваздуху и у исто време одржавају потпуну контролу над доскоцима и одскоцима. Изводе се три састава са десет вежби. Забрањено је у једном саставу изводити два пута исти покрет. У финале пролази осам најбољих.
На Олимпијади у Токију је било исувише „спортова” који вређају успомену на некадашње светске идоле. Сетимо се само неких од њих.
Џеси Овенс је 1936. године у Берлину освојио четири златне медаље. Скок удаљ, спринт на 100 и 200 метара и у штафетној трци четири пута сто метара.
Карл Луис је освојио девет златних олимпијских медаља. Учествовао је на четири олимпијаде. Сетимо се златне медаље Боба Бимона из Мексика 1968. године и његовог фантастичног светског рекорда у скоку удаљ осам метара и деведесет сантиметара.
Јусеин Болт је једини спринтер који је на три узастопне Олимпијаде (2008. Пекинг, 2012. Лондон, 2016. Рио де Жанеиро) освојио златне медаље у тркама на сто и двеста метара. Уз две златне медаље у штафетним тркама Јусеин Болт је освојио осам златних медаља.
Могли бисмо још да набрајамо најбоље спортисте планете којима смо се дивили и обожавали их јер су могли брже, више, јаче (Citius , Altius, Fortius). Због свих тих спортских величина Олимпијске игре у Токију можемо назвати Олимпијска играоница. Као што родитељи доводе децу у играоницу тако је и Међународни олимпијски комитет омогућио појединим грађанима да се играју и забављају док њихову игру преноси телевизија.
Које критеријуме треба да испуни неки спорт да би постао олимпијски? У мушкој конкуренцији требало би да је заступљен у најмање 75 држава на четири континента а у женској најмање у 40 држава на три континента. Спорт који се предлаже као нови на Олимпијади треба да подигне олимпијске вредности, да буде одраз савременог доба, да је јавност заинтересована за њега и да га прате медији (новине и телевизија). Другачије речено да је могуће на том новом спорту зарадити новац од реклама и спонзора.
Дечја игра натезање или навлачење конопца – Tug of War је била олимпијска дисциплина од 1900. до 1920. године. Као што више није популарно код деце, која се сада баве видео- играма, навлачење конопца није више било интересантно ни за Олимпијаду. Сада су популарни скејтборд и сурфинг. Голф је био на само две Олимпијаде 1900. и 1904. године. После 112 година враћен је на Олимпијаду 2016, у Рио де Жанеиру. Требало је учинити и богатим људима који се баве голфом у својим раскошним клубовима далеко од очију обичног света. Осим новца потребно им је и друштвено признање – нека олимпијска медаља.
Популизам је становиште које се односи на интересовање целокупног народа, коме само треба пружити хлеба и игара (Panem et circenses ). Још ако је та игра фудбал онда ни хлеба не треба. Живимо у времену европских и светских првенстава у фудбалу, разних квалификација за многобројне међународне лиге и купове а круна свега је Лига шампиона тако да је фудбал на Олимпијади само још један спорт коме тамо није место. На олимпијским играма од игара са лоптом требало би да буду само спортови у дворани као кошарка, одбојка и рукомет. Када кажемо кошарка ту не мислимо на баскет три на три. Када сам 2014. године као ФИБА инструктор држао семинар у једној азијској земљи, локални тренери су ме обавестили да је у Москви на првенству света у игри три на три репрезентација Катара у финалу победила Србију 18-13. Нисам успео да им објасним да у Београду и у сваком другом граду у Србији локално друштво игра баскет три на три и да то није кошарка. Као што постоји футсал – „мали фудбал” који играју сви они што не могу да играју прави фудбал тако и баскеташи уживају у својој игри три на три. Уз дужно поштовање према екипи Србије у игри три на три за све досадашње успехе честитамо треће место на Олимпијади у Токију. Присетио бих се великих олимпијских кошаркашких шампиона из 1980: Дражен Далипагић (најбољи играч света 1978), Драган Кићановић, Зоран Славнић…
На крају, а вероватно је требало на почетку, поменимо Шели-Ен Фрејзер Прајс са Јамајке којој је Олимпијада у Токију четврта по реду и која је на њу дошла са до сада освојених седам олимпијских медаља у спринту на 100 и 200 метара.
Некадашњи кошаркаш београдског Радничког и репрезентативац Југославије
Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


