Корона и дуговима заразила свет

Актуелна пандемија заразила је свет не само вирусом, већ и дуговима. Због великих издвајања за здравство и привреду расту дугови држава, а на личном плану они који су се разболели знају да им је корона приредила екстратрошак.

Тако је јавни дуг еврозоне, њених држава чланица, достигао вредност свега онога што та, иначе, јака економија, створи за годину дана. Како је номинално реч о хиљадама милијарди евра једноставније је навести да је јавни дуг еврозоне премашио у првом тромесечју 2021. године ниво од 100 процената бруто домаћег производа (БДП). Први пут икада.

Према управо објављеним подацима агенције ЕУ за статистику, Евростата, јавни дуг еврозоне попео се у првом кварталу на 100,5 одсто БДП-а са нивоа од 97,8 процената на крају последњег тромесечја 2020. У Европској унији тај однос је порастао са 90,5 на 92,9 одсто. Највиши ниво државног дуга према БДП-у на крају првог тромесечја 2021. имала је Грчка (209,3 одсто), а следе Италија (160), Португалија (137,2), Кипар (125,7), Шпанија (125,2), Белгија (118,6) и Француска (118), док најнижи ниво има Естонија (18,5), Бугарска (25,1) и Луксембург (28,1).

Према Евростату од земаља чланица ЕУ са простора бивше Југославије, јавни дуг Хрватске је у посматраном периоду порастао на 91,3 одсто БДП-а, док је у Словенији износио нешто мање од 90 процената. Јавни дуг расте и у Србији, али не драстично. Према подацима Министарства финансија дуг државе износио је на крају маја 2021. године 28,07 милијарди евра, односно 55,6 процената бруто домаћег производа.

Износ јавног дуга у мају већи је за 304 милиона евра у односу на април, док је његов удео у БДП-у повећан за 0,6 процентних поена на месечном нивоу. На крају 2020., јавни дуг Србије је износио 26,66 милијарди евра, што је чинило 57,4 одсто БДП-а.

Креатори економске политике много пута су изјавили да јавни дуг до краја године неће прећи 60 процената БДП-а. Са тим се слаже и Иван Николић, сарадник Економског института у Београду.

– Нисмо ни близу тога да премаши 60 одсто БДП-а. Поготово што улазимо у период динамичнијег раста привреде – напомиње он.

И аналитичари Ерсте банкарске групације сматрају да ће јавни дуг Србије, упркос задужењима остати испод 60 процената БДП-а.

– Србија је увела нови пакет подршке у априлу у вредности од око 2,1 милијарду евра. Помоћ ће довести до консолидованог буџетског дефицита од око 6,5 одсто БДП-а, што подразумева јавни дуг на нивоу од близу, али ипак испод 60 процената. Због повећаних потреба финансирања ове године се може очекивати још једна емисија еврообвезница, након успешне емисије дванаестогодишње обвезнице у износу од једне милијарде евра у фебруару – наводе стручњаци из Ерсте банке.

Наставља се задуживање и на домаћем тржишту па је пре неколико дана емитована још једна емисија петогодишњих државних обвезница. Управа за јавни дуг објавила је да је поново отворена емисија петогодишњих државних обвезница Републике Србије са доспећем 30. јула 2025. године, која је први пут емитована 28. јануара 2020. Обим аукције износио је 64,05 милијарди динара са купонском стопом од три одсто.

Иначе, према Закону о буџетском систему, јавни дуг не може бити већи од 45 одсто БДП-а, али тај ниво дуга Србија је одавно премашила. Ако је за утеху, камате на ново задуживање никад нису биле ниже. Србија се за поменуте дванаестогодишње обвезнице задужила по стопи од 1,92 одсто. За наше услове то се може сматрати повољним, јер су се током протекле деценије камате за еврообвезнице, различите рочности, кретале у распону од 1,25 до 7,5 процената.

Србија је 2020. два пута изашла на међународно финансијско тржиште и емитовала еврообвезнице. У мају је емитовала седмогодишње обвезнице уз камату од 3,37 одсто, а други пут у децембру десетогодишње обвезнице уз камату од 2,35 процената.