Јагма за сваки килограм малине

У главним производним регионима берба малина углавном је завршена, а тамо где се приводи крају у току је борба за куповину сваког килограма тог воћа из Србије.

Малина је ове године са 400 динара по килограму у откупу остварила историјски рекорд али ни то није крај. Како је објавио портал „Агросервис плус”, цена овогодишњег рода у сталном је порасту, а недавно је произвођачима из Војводине нуђено чак 470 динара за то воће.

– По овој цени биће исплаћене малине произвођачима у Војводини, иако имају полку – сорту малине слабијег квалитета – наводи се на том порталу.

Засади под малином ове године у Војводини нису већи од 700 хектара јер су многи воћари у околини Куле и Врбаса у међувремену уништили своје малињаке незадовољни ценом. Наглашава се и да извозници из Србије, истина незванично, верују да ће последња откупна цена за малину у Србији ове године бити и 500 динара по килограму.

Александар Лепосавић, један од највећих домаћих стручњака за воћарство каже да је велика потражња у свету за малином и да су сви наши конкуренти ове године имали мање приносе.

У Чилеу су недавно објављени подаци, за првих шест месеци ове године, који показују да је ово воће дефинитивно било у дефициту и код овог великог произвођача. Забележен је пад количина малина и купина али је вредносно извоз био већи за 16 одсто јер су цене веће.

– У Србији је цена малине на историјском максимуму. Међутим, 20.000 тона смо дуговали од прошле сезоне и то је уговорено по некој другој, тадашњој цени. Она није неповољна, али јесте нижа него ова актуелна. За преостале количине о том-потом. Питање је како ће се то на крају одразити на укупан девизни прилив од извоза малина из Србије – наводи Лепосавић.

Очекује да ће род у нашој земљи ове године достићи максимално 50.000 тона. Пољска је, објашњава, такође имала прилично лошу годину у малинарству и не могу да очекују више од 55.000 тона. Због тога покушавају да у Републици Српској, Молдавији и Србији дођу до одређених количине.

Молдавија која производи до 1.500 тона, и што је до сада продавала Русији, ове године малину испоручује искључиво Пољацима, а цена у откупу за њихове произвођаче је свега два евра.

У Бугарској је откупна цена 2,5 евра, док је малина у БиХ имала релативно добру цену али укупна количина у овој земљи неће бити већа од 5.000 тона.

– Ми и Пољаци смо и даље најбољи са произведеним количинама – напомиње Лепосавић.

Када је реч о квалитету тог воћа, наглашава да су временски услови утицали на смањење количина, али и на крупноћу плода тако да то није оно као што је било ранијих година. Ипак, додаје, српска малина је и даље боља него у другим крајевима света.

Добре зараде утицале су изнова и на повећано интересовање за малинарство у Србији.

– Имамо заинтересованих за подизање нових засада. Ту се праве стандардне грешке. Квалитетног садног материјала нема довољно. Држава субвенционише оно чега нема, а своје место, у таквој ситуацији, проналазе разноразни шверцери, продавци и препродавци лоших садница – наглашава Лепосавић.