Од Београда ка Београду

Пре десет година наше одбојкашице су први пут освојиле златну медаљу. То што је тада успела Србија никада није пошло за руком Југославији, која је у женској одбојци имала само једну медаљу – бронзу с Европског првенства 1951. у Паризу.

Шампионат Старог континента се 2011. играо у нашој земљи и Италији. Домаћини група су били Београд, Зрењанин, Монца и Бусто Арзицио.

Наша репрезентација је у „Пиониру” (сада „Александар Николић”)  победила Француску с 3:1 и Украјину с 3:0, а у последњем колу изгубила од Немачке с 3:1 и као друга у скупу прошла даље. А онда је кренула у свој први победоносни поход на неком од три највећа такмичења. У осмини финала је била боља од Румуније (3:0), у четвртфиналу од Пољске (3:0), у полуфиналу од Турске (3:2) и у финалу се одужила Немицама за пораз у групи у окршају у коме су противнице водиле с 2:1 у сетовима, али је на крају било 3:2 за наше.

За тај шампионат селектор Зоран Терзић је поверење указао Јелени Николић, Јовани Бракочевић (најбоља играчица на турниру), Наташи Крсмановић, Брижитки Молнар, Јовани Весовић, Маји Огњеновић (најбољи дизач), Ани Антонијевић, Милени Рашић, Сузани Ћебић (најбољи пољар), Силвији Поповић, Сањи Малагурски, Тијани Малешевић, Ани Лазаревић и Нађи Нинковић.

Следећи пут на европски престо наше одбојкашице су се попеле 2017, када су домаћини шампионата били Азербејџан (Србија је све утакмице одиграла тамо – у Ганџи у групи, а у Бакуу све остало) и Грузија. Биле су као казнена експедиција: у скупу су надиграле Чешку (3:0), Холандију (3:0) и Белгију (3:1), а затим у четвртфиналу Белорусију (3:0), у полуфиналу Турску (3:0) и у финалу, други пут на турниру, Холандију (3:1).

Под Терзићевим вођством тај подвиг су оствариле: Бјанка Буша, Бојана Живковић, Мина Поповић, Тијана Малешевић, Бранкица Михајловић (најбољи примач), Слађана Мирковић, Стефана Вељковић (најбољи блокер), Теодора Пушић, Ана Бјелица, Јована Стевановић, Милена Рашић, Тијана Бошковић (најбоља играчица), Бојана Миленковић и Јелена Благојевић.

Трон је Србија сачувала две године касније. На Европском првенству, чији су домаћини били Анкара, Лођ, Будимпешта и Братислава наша репрезентација је све сусрете одиграла у главном граду Турске. И опет је надвисила све противничке селекције. У групи је одржала лекције Финској (3:0), Бугарској (3:1), Француској (3:1), Грчкој (3:0) и Турској (3:1), у осмини финала Румунији (3:0), у четвртфиналу Бугарској (3:0) у полуфиналу Италији (3:1) и у финалу, у изузетно неизвесном окршају, поново је била боља од домаћина, чије су играчице изузетно биле жељне тријумфа (3:2).

Заслуге што је Србија остала европски владар, поново под вођством Зорана Терзића, припале су: Бјанки Буши, Катарини Лазовић, Мини Поповић, Слађани Мирковић, Бранкици Михајловић (најбољи примач), Маји Огњеновић (најбољи дизач), Стефани Вељковић, Теодори Пушић, Ани Бјелици, Маји Алексић, Силвији Поповић, Тијани Бошковић (најбоља играчица и пуцач), Бојани Миленковић и Јелени Благојевић.

Наше одбојкашице даће све од себе да и трећи пут узастопно, а четврти укупно, буду и званично најбоље на Старом континенту. Ка томе води једно од прва четири места у групи у Београду у којој су још: Русија, Француска, Белгија, Азербејџан и БиХ. За улазај у осмину  финала бориће се и Италија, Белорусија, Мађарска, Словачка, Швајцарска и Хрватска у Задру, које ће се укрстити с екипама из београдске групе, затим Бугарска, Грчка, Шпанија, Чешка, Немачка и Пољска у Пловдиву, Румунија, Турска, Холандија, Украјина, Шведска и Финска у Клужу.

Турнир почиње 18. августа, а наше дан касније против БиХ. Финале је 4. септембра у „Арени” у Београду.