Без Михајловићеве, али с Вељковићевом

У поход на треће узастопно злато на европским првенствима за одбојкашице данас крећу ове одбојкашице: дизачи Маја Огњеновић (Вакифбанк, Турска) и Слађана Мирковић (Езачибаши, Турска), пуцачи Тијана Бошковић (Езачибаши), Ана Бјелица (Радомка, Пољска) и Сара Царић (ТЕНТ), пољари Силвија Поповић (Алба, Румунија) и Јелена Благојевић (Жешув, Пољска), средњаци Милена Рашић (Вакифбанк), Мина Поповић (Скандичи, Италија), Стефана Вељковић (Новара, Италија) и Јована Коцић (Алба) и примачи Бјанка Буша (Фенербахче), Бојана Миленковић (Алба) и Катарина Лазовић (Лођ, Пољска).

Из тима, који се из Токија вратио с бронзаном олимпијском медаљом недостају повређена Бранкица Михајловић и Маја Алексић. Вратила се Стефана Вељковић, а позвана је и Сара Царић, једина из неког нашег клуба.

Синоћ су у Пловдиву и Клужу одигране прве утакмице на овом шампионату, а данас ће турнир да почне и у Задру и Београду. У „Арени”, у којој ће се играти и финале, 4. септембра, такмичење у групи почеће сусретом Србија – Босна и Херцеговина у 17 ч. Питање ко ће да буде победник уопште се не поставља, али ће овај окршај ипак да се памти, јер ће рођене сестре да буду на супротним странама. У нашој репрезентацији је Тијана Бошковић, која је и на тек завршеном олимпијском турниру проглашена за најбољу одбојкашицу, а у комшијском Дајана Бошковић.

Наш циљ је да Србија остане на европском престолу. Наша екипа је, практично од 2018, у истом саставу и зна шта је чека на путу до трофеја, а и како се он осваја. Селектор Зоран Терзић, који је од чамчића, добијеног пре две деценије, створио носач авиона са кога се узлеће ка титулама, израдио је опробан начин за стизање до успеха. Смењују се генерације, смењивали су се и добро и лоше, било је ловорика и придика, али су играчице увек веровале у себе и спремале се за скок преко прве наредне препреке, ма како се она звала.

На Олимпијским играма у Токију Европа је имала четири представника. За та места су се избориле Србија, која је једина с нашег континента освојила медаљу, Италија, Русија и Турска, које нису могле даље од четвртфинале (наше су избациле Италијанке). Те екипе би, намеће се само по себи, да имају највеће амбиције на овом Европском првенству.

Наша репрезентација биће, разуме се, на највећем удару, јер свако жели да се докаже против шампиона, а Србија је не само двоструки узастопни европски првак (2017. и 2019), него и владајући светки (2018). Из групе даље, у осмину финала, иду четири првопласиране екипе. После БиХ на том путу пред нашима ће се наћи: Француска (21. август, 21 ч), Белгија (22. август, 20 ч), Азербејџан (24. август, 20 ч) и Русија (25. август, 20 ч).

Пласман Србије међу 16 најбољих се подразумева. А после тога следе све тежи и тежи окршаји за које је наша репрезентација, а то је безброј пута показала до сада, и те како дорасла.

Данас почетак и у Задру

Екипе, које играју у Београду укрстиће се потом с онима из задарске групе, где такмичење почиње такође данас. Част да отвори турнир, као и у остала три града, узео је домаћин, па ће Хрватска да се састане са Швајцарском (17 ч), док ће сутра да играју Италија – Белорусија (17,15 ч) и Мађарска – Словачка (20,15 ч). У нашем главном граду другог дана састаће се Белгија – Азербејџан (17 ч) и Русија – Француска (20 ч). У Пловдиву су се синоћ огледали Бугарска – Грчка, а у Клужу Румунија – Турска. Данас у Бугарској играју Шпанија – Чешка (16,30 ч) и Немачка – Пољска (19,30 ч), а у Румунији Шведска  – Финска (15 ч) и Холандија – Украјина (18 ч).