Велике банке гутају мале

Динамично је било ових летњих дана на банкарском тржишту Србије, јер је неколико банака променило власника. Директна банка утопила се у Евробанку, МТС у Поштанску штедионицу, а последњи случај је то што је Рајфајзен банка купила Креди Агрикол банку. Увелико сe прича и да ће овдашњу подружницу руске Сбер банке купити домаћа АИК банка, а од малих ту су још Моби, Адико, Халк, Апи, Алта, Експо, Опортјунити…

Да ли је малим банкама на тржишту одзвонило питали смо стручњаке.

Ђорђе Ђукић, професор на Економском факултету у Београду, каже да продају овдашњих малих банака налаже логика профита њихових власника, а то су велике стране банкарске групације. Стручно речено, власнике занима принос на акцијски капитал и принос на активу. Зато банке бију битку да смање трошкове, а то се постиже економијом обима и ширењем базе клијената. Економска присила налаже да велике банке које имају велике оперативне трошкове траже начине да их смање. Управо оне које су шалтерске службе замениле дигиталним радом са клијентима су у предности. Данас су млади људи корисници тих канала комуникације са банком и оне се боре за њих.

– Банкарски сектор Србије је патуљаст, а не кажем то пежоративно, већ у смислу капитала с којим оперишу, по могућностима ширења и пословној активности, што прави притисак да те мале, патуљасте банке, власници отуђе и изађу са тржишта. Многе европске банке су овде дошле пре светске финансијске кризе јер је ово тржиште нудило могућност стицања великог профита. Сад имамо други процес, а то је потреба да се смање трошкови. На пример, све француске банке су отишле Сосијете женерал, Креди Агрикол, белгијска КБЦ банка, Финдоместик. Процес ће се неумитно наставити и три, четири главна играча тежиће да обезбеди позицију која треба да им омогући да задрже захтеване приносе на капитал за власника – објашњава Ђукић.

Додаје да је битан фактор за продају малих банака и то што велика, домаћа предузећа никада нису радила са овдашњим банкама, већ са њиховим страним централама које су им, због бољег кредитног рејтинга, омогућавале повољније аранжмане са нижим каматама. Зато је овдашњим банкама остало да послују само са становништвом и малим и средњим предузећима.

Према Ђукићевим речима, мање банке су увелико на продају у Европи, а и до нас је стигао тај тренд. Процес је посебно интензивиран након пандемије. Европске банке губе трку са америчким, тако је било и пре короне, јер су много боље капитализоване, спремније да истрпе шокове и имају већи принос на капитал. Оне су и присутније у азијским тржиштима у развоју што им омогућава већу профитабилност.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз” наводи да се консолидација домаћег банкарског сектора увелико одвија, а ти трендови отпочели су са избијањем светске економске кризе 2008. године. Велики број државних и парадржавних банака је тада банкротирао, да би у каснијем таласу дошло до препродаје банака са грчким капиталом због проблема у матичним банкама.

– Овај последњи талас изазван је експанзијом мађарске ОТП банке на регионалном тржишту и одлуком државе да коначно приведе крају приватизацију Комерцијалне банке. Један од фактора који је убрзао консолидацију у домаћем банкарском сектору јесте и пандемија која је продубила проблеме банака са малим тржишним учешћем. Међу овим играчима на тржишту могуће да ће бити још неких банака које ће услед недостатка економије обима морати да се приклоне већим банкарским установама – напомиње Гујаничић.

После последњих аквизиција на тржишту ситуација је следећа мерено према тржишном учешћу: Интеза је задржала лидерску позицију с уделом од 15,55 одсто, следи ОТП банка која је „прогутала” Сосијете женерал и Војвођанску банку сада с тржишним учешћем од 13,10 процената, на трећем месту је спојена НЛБ Комерцијална банка са 11,81 одсто, а на четвртом Рајфајзен са 11,71 проценат, док је на петом месту Уникредит банка са 10,61 одсто.