Санта Клара није Колубара

Четврти пут у овом првенству Партизан је дао четири гола. После Пролетера у Новом Саду, Вождовца у Хумској и Новог Пазара у гостима „црно-бели” су и у Лазаревцу били исто тако делотворни. На пет утакмица дали су 18 голова (просек им „квари” једино Војводина, која је као домаћин примила упола мање – „само” два).

Победа с 4:0 против Колубаре је одличан ветар у леђа за окршај са Санта Кларом у четвртак за улазак у групу у Европској лиги конференција. Али, ма колико тријумф против новог члана наше лиге изгледао, а и јесте, заслужен и да је остварен на убедљив начин то никако не би требало да завара Партизан.

Најпре зато што су то сасвим другачије врсте такмичења. У лиги су битни бодови и када тим губи, на пример, с 2:0, он се је практично помирио с поразом, јер још један примљен гол или један дат суштински ништа не значе.

У куп-систему, где се игра и реванш, сваки погодак је изузетно битан. На пример, за разлику од Колубаре, која после два примљена гола код куће, вероватно, више није нити веровала у себе, нити имала рашта да запне из петних жила, гости из Португалије, у случају да тако буде на стадиону у Хумској, изгинуће да дају гол, јер их он враћа у живот (долазе с предношћу од 2:1).

Затим, Партизан у првом полувремену у Лазаревцу јесте стекао предност од два гола разлике, али то није последица добро смишљених матних напада. Први погодак је чиста срећа за „црно-беле”, пошто је уследио после грешке голмана и сплета околности. Разуме се, не треба да се потцени Лутовчев предосећај да буде тамо где треба.

За други је заслужно надахнуће младог Терзића. Добио је лопту у ситуацији  која није била безнадежна за противника, али је сам себи створио шансу и искористио је. И то је све што је Партизан учинио у првих 45 минута.

У другом је врло брзо дотукао домаћина и то на сличан начин. После оба гола је ВАР-ом проверавано да ли је стрелац Гомес био у офсајду. Мада се испоставило да је све било по правилима игре, тешко је да се претпостави да ће његовим чуварима из Санта Кларе толико да опадне пажња и да он, или неки други играч „црно-белих”, потпуно неометан прими лопту у таквим ситуацијама из којих је теже да се промаши гол (нарочито када је први пут затресао мрежу), него да се да.

Ипак, баш те акције су показале колико је драгоцено да се одиграва брзо, да лопта иде из „прве”. У првом случају је за то заслужан Сума после правовременог додавања Марковића, а у другом Јојић пошто га је без траћења времена упослио Шћекић.

На Азорским острвима није било тако. Партизан, углавном, није знао шта ће с лоптом, држао ју је дуго у ногама и противник је стизао да осујети не само његове намере, него га је чак спречавао и да нешто смисли. Да би остварио циљ наш вицешампион мораће у реваншу да прикаже много више од онога у Понте Делгади, а и од онога у Лазаревцу.