Петак, 24.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србији сребро, Црној Гори злато

Србији сребро, Црној Гори злато

Од нашег специјалног извештача
Малага, 13. јула – Србија је сишла са европског ватерполо трона. За утеху – само за једно место пошто је у финалу, у Малаги (Шпанија), изгубила од Црне Горе са 6:5 (2:1, 0:3, 2:0, 1:1, 1:0, 0:0).

Била је то утакмица какве у историји није било. Играчи који су пре само три године заједно постали светски прваци (СЦГ, Монтреал 2005) сада су били у на супротним странама у финалу Европског првенства. Противници се толико добро знају, јер су и као људи и као спортисти стасавали један уз другог, па су великом броју њих и оба селектора били тренери.

Први погодак у финалу је постигао Душко Пијетловић с играчем више, а онда је Шефик три пута сјајно сачувао наш гол. На жалост, не може ни он баш све да одбрани, па је Гојковић изједначио с играчем више, а потом Млађан Јановић довео Црну Гору у вођству. Црногорци су на претходним утакмицама углавном „спавали“ у првој четвртини, али против нас су на предах отишли с предношћу (2:1).

Ипак, Србија није тим који ће да се преда, поготово не тако брзо. На почетку друге четвртине Рађен је изједначио, потом је то пошло за руком и Пековићу, а четврти гол је постигао Шапић, најбољи стрелац шампионата, који се у овој утакмици, а и на турниру, исказао и као одличан асистент.

У трећој четвртини дуго није било промене резултата, а онда се, два и по минута пре њеног истека, затресла наша мрежа. После ко зна колико безуспешних покушаја Црногорци су дали гол – Јокићу је то пошло за руком с играчем више (4:3).

А онда је уследило и изједначење 38 секунди пре краја треће четвртине. Шефик је с играчем мање одлично одбранио, али се лопта одбила до заборављеног Тичића, који је ту срећну околност по њега искористио (4:4).

У последњој четвртини Црногорци су стекли предност поготком Даниловића, који је ушао у екипу уместо капитена Ускоковића, који наводно због лумбага није могао да игра. Имали су наши играчи прилике да савладају одличног Шћепановића, али је искоришћена само једна. Минут и 16 секунди пре краја Шапић је мајсторски заварао противничку одбрану, пронашао Душка Пијетловића, који нам је вратио наду (5:5).

– Тешко је да се било шта каже после овакве утакмице. У суштини – испунили смо циљ, играли у финалу и сада морамо да се окренемо Олимпијским играма.

Победоносни гол је пао у првом продужетку. Играч који је донео титулу Црној Гори зове се Никола Вукчевић. Изненадио је нашу одбрану у првом минуту продужетка и мада је остало још доста да се игра резултат 6:5 за Црну Гору није се променио.

Наше играче је у великој мери изнервирао Салино. Денис Шефик му је при крају меча чак показивао на образ, али то, наравно, није много погодило италијанског судију.

– Истрошили смо се у полуфиналу против јаких Мађара и – судија. У трећој четвртини смо имали шансе, али гледано у целини судије нам нису дозволиле да играмо. Црна Гора је освојила прво место, јер је била физички најспремнија – казао је Шефик.

Андрија Прлаиновић је био резигниран:

– Мој допринос у финалу је био никакав. Већ почетком треће четвртине сам добио трећу личну. А тад је из истог разлога утакмицу морао да напусти и Савић.

Слободан Никић је издржао целу утакмицу, али је и он био разочаран суђењем:

– Заиста би прво требало да се види да ли се нешто променило у критеријумима.

Тренер Небојша Новоселац је казао оно што сви осећају:

– Волео бих да су били нормални услови за игру.

Александар Ћирић је овако оценио финале:

– Судије су нас сасекле и то највише боли. Што се тиче финала било је одлично, са много преокрета, динамике, добрих одбрана оба голмана.

Мишљење наших играча дели и мађарски селектор Денеш Кемењ:

– Судије су десет дана кројиле утакмице на овом шампионату. Њихову подршку су највише имале Италија и Хрватска, а онда Црна Гора.

Репрезентативац Црне Горе Владимир Гојковић је, између осталог, казао и ово:

– Драго ми је што смо постали европски прваци, али не могу некако да се радујем, јер смо победили играче с којима смо до јуче заједно играли. Ова наша екипа је показала да има будућност и више се не поставља питање да ли можемо да будемо први. Показали смо да можемо и предстоји нам да наставимо да радимо.

Пливалиште: Градско. Гледалаца: 2.000. Судије: Салино (Италија) и Тулга (Турска). Искључења: Србија 17(3), Црна Гора 13(4).

СРБИЈА: Шефик, Прлаиновић, Рађен 1, В. Удовичић, Савић, Д. Пијетловић 2, Никић, Филиповић, Ћирић, Шапић 1, Вујасиновић, Пековић 1, Соро. Селектор: Деј. Удовичић.

ЦРНА ГОРА: Шћепановић, Бргуљан, Пасковић, Вукчевић 1, Н. Јановић, Тичић 1, М. Јановић 1, Дамјановић 1, Ивовић, Злоковић, Гојковић 1, Јокић 1, Радић. Селектор: Поробић.

-----------------------------------------------------------

Тадић и Дачић на финалу

У финалу европског првенства у Малаги против Црне Горе наши ватерполисти су имали подршку са највишег државног нивоа. За њих су уживо навијали председник Републике Борис Тадић и први потпредседник владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

-----------------------------------------------------------

Бронза Мађарима

Мађарска – Хрватска 15:14 (3:1, 2:5, 5:5, 3:3, 0:1, 2:0)

Малага, 13. јула – Бронзана медаља на Европском првенству у Малаги је припала Мађарској. У утакмици за треће место олимпијски победник је савладао светског првака Хрватску на продужетке с 15:14 (3:1, 2:5, 5:5, 3:3, 0:1, 2:0).

Мађари су водили с 3:1, 5:2 и 9:6, али су их Хрвати стигли и чак им се и медаља смешила. Ипак, три секунда пре истека другог продужетка центар Молнар је пуцао, а на његовом месту се у правом тренутку нашао Денеш Варга и лопту коју је одбио голман Вићан убацио у празну мрежу.

Пливалиште: Градско. Гледалаца: 1.500. Судије: Ставридис (Грчка) и Коганов (Азербејџан). Искључења: Мађарска 19(7), Хрватска 15(5). Пенали: Мађарска 3(3), Хрватска 2(2).

МАЂАРСКА: Нађ, Т. Варга 1, Мадараш 1, Ден. Варга 4, Кашаш, Хошњански 3(1), Гер. Киш 1(1), Бенедек, Дан. Варга, Бирош 3(1), Габ. Киш 2, Молнар, Сечи. Селектор: Кемењ.

ХРВАТСКА: Вићан, Бурић, Бушље 1, Врдољак 1(1), Кунац 1, Јоковић 1, Смодлака 1, Ђогаш 2, Марковић 1, Бараћ 3(1), Хинић 1, Бошковић 2, Сукно. Селектор: Рудић.

-----------------------------------------------------------

Следеће првенство у Загребу

Наредно Европско првенство у ватерполу биће 2010. Домаћин је Загреб.

Иван Цветковић

-----------------------------------------------------------

Коначан пласман

1. Црна Гора,

2. Србија,

3. Мађарска,

4. Хрватска,

5. Италија,

6. Немачка,

7. Шпанија,

8. Македонија,

9. Румунија,

10. Русија,

11. Грчка и

12. Словачка

.-----------------------------------------------------------

Освајачи медаља

1926. Будимпешта: 1. Мађарска, 2. Шведска, 3. Немачка,

1927. Болоња: 1. Мађарска, 2. Француска, 3. Белгија,

1931. Париз: 1. Мађарска, 2. Немачка, 3. Аустрија,

1934. Магдебург: 1. Мађарска, 2. Немачка, 3. Белгија,

1938. Лондон: 1. Мађарска, 2. Немачка, 3. Холандија,

1947. Монте Карло: 1. Италија, 2. Шведска, 3. Белгија,

1950. Беч: 1. Холандија, 2. Шведска, 3. Југославија,

1954. Торино: 1. Мађарска, 2. Југославија, 3. Италија,

1958. Будимпешта: 1. Мађарска, 2. Југославија, 3. СССР,

1962. Лајпциг: 1. Мађарска, 2-3. СССР и Југославија,

1966. Утрехт: 1. СССР, 2. Источна Немачка, 3. Југославија,

1970. Барселона: 1. СССР, 2. Мађарска, 3. Југославија,

1974. Беч: 1. Мађарска, 2. СССР, 3. Југославија,

1977. Јенчепинг: 1. Мађарска, 2. Југославија, 3. Италија,

1981. Сплит: 1. Западна Немачка, 2. СССР, 3. Мађарска,

1983. Рим: 1. СССР, 2. Мађарска, 3. Шпанија,

1985. Софија: 1. СССР, 2. Југославија, 3. Западна Немачка,

1987. Стразбур: 1. СССР, 2. Југославија, 3. Италија,

1989. Бон: 1. Западна Немачка, 2. Југославија, 3. Италија,

1991. Атина: 1. Југославија, 2. Шпанија, 3. СССР,

1993. Шефилд: 1. Италија, 2. Мађарска, 3. Шпанија,

1995. Беч: 1. Италија, 2. Мађарска, 3. Немачка,

1997. Севиља: 1. Мађарска, 2. СРЈ, 3. Русија,

1999. Фиренца: 1. Мађарска, 2. Хрватска, 3. Италија,

2001. Будимпешта: 1. СРЈ, 2. Италија, 3. Мађарска,

2003. Крањ: 1. СЦГ, 2. Хрватска, 3. Мађарска,

2006. Београд: 1. Србија, 2. Мађарска, 3. Шпанија,

2008. Малага: 1. Црна Гора, 2. Србија, 3. Мађарска.

Коментари54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.