Други живот Србије

Ипак пратимо трендове. У понедељак је, на за ту прилику специјално уприличеном догађају, лансиран пројекат "Serbia Under Construction" ("Србија у изградњи"): озваничено је присуство Србије у виртуелном свету. Часопис "МС маркетинг", у оквиру групације Публицис, платио је 6.000 долара за право да на сајту Second Life ("Други живот"), све популарнијој интернет симулацији тродимензионалног света, постане власник једног виртуелног острва које ће се звати Србија, и на коме ће се, за почетак, подићи виртуелна зграда Министарства за дијаспору, што ће, пак, у својству спонзора, финансирати Телеком.

Да неупућенима појасним: "Други живот" је, уз сличне "друштвене" сајтове као што су YouTube, MySpace или Facebook, данас међу најпосећенијим адресама у сајбер универзуму. Ти сајтови служе за виртуелно дружење, размену садржаја, чаврљање – другим речима, за нову врсту комуницирања која подразумева да више није потребно ни путовати нити некога гледати или слушати да би се успоставио и одржавао контакт. Технолошки помаци у интернет везама које су остварене у овом веку, омогућили су формирање истинских виртуелних заједница, међу којима је "Други живот" једна о којој се највише говори и пише.

То функционише тако што се прво постане "становник" виртуелног света: кад се оде на адресу www.secondlife.com, треба се прво одлучити за статус (од бесплатног са ограниченим могућностима, до редовног, од 9,95 долара месечно). Онда направите свог "аватара" – графичку презентацију ваше личности – тако што бирате све, од боје коже, фризуре, одеће, пола и других карактеристика. Изаберете себи име (и једно од понуђених презимена) и улазите у тај свет сачињен искључиво од компјутерских пиксела (тачкица на екрану), док се пак све слике генеришу у моћним рачунарима фирме Линден лаб у Сан Франциску, која од 2003. води целу операцију.

Кад уђете, тамо су већ други резиденти, којима можете да приђете, да заподенете разговор, да одете на пиће, да слушате музику – све то куцкајући по тастатури. "Ваш свет, ваша машта", официјелни је слоган "Другог живота". Од дигиталних битова и бајтова направљена је једна истинска виртуелна утопија: данашња технологија је омогућила да се реализује оно што је у прошлом веку била само имагинација писаца научне фантастике.

У суштини, "Други живот" је компјутерска игра, али без програмираног сценарија: његови креатори су само створили дигиталне елементе за интеракцију учесника. Али овај свет је за четири године постојања постао помало застрашујућа симулација реалног. На јучерашњи дан (око подне) имао је чак 9.738.369 становника (мада се процењује да их је редовно активно само десет одсто), а његова економија (трансакције се обављају у виртуелним "линден доларима", али плаћања, уз помоћ кредитних картица, обављају се у правим), већ се мери милионима долара месечно.

Ова чињеница, уз околност да је реч о новој врсти комуницирања, није прошла незапажено ни у стварном пословном свету, који у "Другом животу" не види толико прилику за профит, колико за маркетинг, промоцију сопствених брендова. Своја виртуелна представништва тако су отворили ИБМ (купио је 12 дигиталних острва на којима посетиоцима представља своје пројекте), затим BMW, неке од најпознатијих модних кућа… Новинска агенција Ројтерс је прва отворила своје виртуелно дописништво, а Би-Би-Си се у овом симулираном свету представља такозваним "интернационалистима", грађанима "новог доба", односно главним актерима глобализованог света.

Има, дакле, много оних којима је други живот постао замена за први. У другом су, наиме, сви онакви каквим би желели да буду, бар споља; тамо јесте "све могуће", али само наизглед. У овој виртуелној утопији тешко је ипак бити паметнији него у стварном животу, а прве научне студије о овом феномену потврђују да се у дигиталним интеракцијама само пресликавају друштвена правила из првог живота. Упркос томе, "Други живот" пружа могућност виртуелног прибежишта многима који не могу да се носе са реалним светом.