Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
НА АВАЛИ

Почињу радови у подножју торња

План је да се у септембру скину плоче које прекривају плато и да се уради хидроизолација. – Закључно са јулом торањ посетило 83.000 људи и ако се настави тај тренд може се очекивати број посета приближан рекордном од 185.000
(Фотографије Небојша Марјановић)

У подножје Авалског торња, својеврсног светионика Београда који се по други пут ка небу винуо пре једанаест и по година, убрзо ће стићи мајстори. Неће се мајсторисати на самом обележју и туристичкој атракцији главног града, већ на платоу у који су укопана три крака торња. Овај посао одавно је био у плану, наводе у ЈП „Емисиона техника и везе” (ЕТВ), али сада су коначно испуњени сви услови да се он и спроведе. План је, како каже Јелена Димитријевић Гајић, пи-ар ЕТВ-а, да се скину плоче које прекривају плато и да се напокон уради хидроизолација тог простора испод торња.

– Радови би требало да крену у другој половини септембра. Реч је о пројекту Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Та реконструкција се ради први пут откако је подигнут нови торањ. Радови ће сигурно да трају више од месец дана. Тај посао је у суштини требало да се уради када је било отварање пре 11 година, али на крају је нас сачекало. Естетски можда неће бити приметна промена пошто ће бити враћене исте плоче, али суштински то су важни радови – наглашава Димитријевић Гајић.

Да би почео овај посао, чекало се да прође летња сезона. Мада, истиче она, када је јесен топла, и у септембру и октобру зна да буде одлична посета.

– Април и мај су, када је реч о посети торњу, најударнији, пре свега због ђачких екскурзија. Ове године свакако је боља посета него прошле, али опет нешто лошија него у годинама пре ковида. Управо због тога што се нису у потпуности вратиле екскурзије. На саму посећеност доста утиче и време. Када је јануар хладан, буде око 1.500 посета торњу, а ове године било је 7.000 посета јер је време било баш лепо – дочарава Димитријевић Гајић додајући да је закључно са јулом ове године торањ посетило 83.000 људи што је готово као цела 2020. година када се на видиковац попело укупно 85.000 људи. Па, ако се настави тренд из пролећних и летњих месеци, може се очекивати да ће се на крају 2021. број посета приближити цифри од 185.000 колики је рекорд из ранијих година.

– Можда се још нису у потпуности вратиле те организоване екскурзије, али сада су све приметније породичне посете, родбинске и пензионерске групе. Добро се ради и са Туристичком организацијом Београда јер они странце усмеравају код нас због тога што је Авала нешто што обавезно треба видети, тачка са које се види пола Србије. Странци су фасцинирани погледом, удахну и уживају, траже нове тачке које могу да обиђу, док домаћи туристи траже да са видиковца уоче своју кућу – истиче Димитријевић Гајић напомињући да је у последње време на торњу приметнији све већи број кинеских и руских туриста.

Ситуација се полако враћа у нормалу, али корона предострожност и на торњу је донела одређене промене. Тако су сада ту дезинфекциона средства, у лифту торња морају да се ставе маске, а када се стигне на видиковац, на њему може да буде максимално педесетак људи, а не као раније 80. Наравно – због дистанце.

– Постоји одређена флексибилност. Ако у лифт улазе особе које нису дошле заједно, онда у њему може да буде максимално њих пет, али ако су дошли групно, породично, у исто време може да их буде осам, девет. Исто важи и за сам видиковац, нешто више људи може да буде на њему уколико је реч о групној посети, на пример ако су то ђаци који су заједно дошли. Маске су обавезне само у лифту, с обзиром на то је видиковац отворен простор, па на њему свако одлучује да ли ће носити маску или не – истиче Димитријевићева.

Са видиковца београдског светионика део Србије види се као на длану

Авалски торањ, као престоничка атракција, у приличној је предности када се говори о неопходним мерама предострожности, у односу на посете неким другим градским обележјима, баш зато што су најважнији садржаји на њему и око њега – на отвореном.

– То је заиста његова велика предност. Једино су благајна и лифтови затворени простори, али ту се посетиоци свакако кратко задржавају – каже Димитријевиће Гајић.

Градилишта, саобраћајнице и временске прилике – као на длану

Док су се многи минулих седмица утркивали да направе што боље слике и снимке депоније у Винчи која је данима горела, право стање на њој из сата у сат могло је да се прати са видиковца торња. Одатле је нарочито могло да се оцени како тече сузбијање ватре и дима. Јер, са видиковца овог београдског светионика не види се само добар део Србије као на длану, него и многа београдска градилишта, саобраћајнице, локални пољски пожари... Са тог 122. метра одлично се може сагледати и пратити ток одвијања радова на градилишту Обилазнице око Београда, али и какво је време у ком крају Србије. Па тако, док је наша екипа обилазила торањ, лако је могло да се уочи да у Војводини сија сунце, да из Шумадије стижу кишоносни и тмурни облаци, а да је у околини Београда време негде између ове две крајности. Све то је било уочљиво, иако је био облачан августовски дан. А када је кристално јасан, са торња се може видети и до 80 километара у даљину, на пример све до Вршца. Још боља слика Београда и Србије добија се са неколико метара више тачке, мањег видиковца. На њега посетиоци немају приступ, али екипа „Политике” била је у прилици да лепоте и контрасте различитих делова главног града и дела Србије сагледа и са те тачке.

Просидбе на врху све чешће

Да Авалски торањ може да прозбори коју, имао би шта да каже оним запосленима који се жале на велики број радних сати. Јер овај авалски феникс од целе календарске године за посетиоце је затворен само један дан, на Божић. У остала 364 дана једина је разлика да ли је реч о летњем или зимском радном времену. Торањ је све атрактивнији за посете и предвече, нарочито откако је оспособљена и декоративна расвета на њему, па људи долазе да се фотографишу у то доба дана.

– Све чешће, бар једном, два пута недељно контактирају нас људи, углавном јача половина, да би организовали просидбу на видиковцу. Нама је драго што бирају торањ за тај чин. То је атрактивно и за посетиоце који се затекну на видиковцу, па је тај чин обично пропраћен аплаузом. Ништа од тога, наравно, не наплаћујемо. Учествујемо само око организације, да се причува прстен или да се изнесе корпа са цвећем – прича Јелена Димитријевић Гајић.

Акценат на Музеју ЕТВ-а

Минулих година у подножју торња уређени су теретана на отвореном, игралиште за децу и други садржаји. Један од њих је и Музеј ЕТВ-а. Али, како наводи Јелена Димитријевић Гајић, потенцијали музеја у коме се могу видети стари чувени модели телевизора, један од магнетофона ТВ Београд, стари грамофон на коме се и даље врте плоче, као и макете торња које су ђаци израдили поводом његове десетогодишњице, до сада нису у потпуности искоришћени. Зато је у плану да на њему буде већи фокус.

Плато који ће од идућег месеца запосести мајстори

– Музеј ЕТВ-а је својеврсна радио-телевизијска ризница, историјски легат аналогне и дигиталне телевизије, Авалског торња. Зато желимо да га модернизујемо, оживимо и учинимо приступачнијим за све генерације, да у наредном периоду спојимо технологију, будућност, садашњост и прошлост – каже Димитријевић Гајић.

Споменик, природа, хотел, санкање – и мањак превоза

Авалски торањ најпрепознатљивије и најуочљивије је обележје ове природне престоничке лепотице. Али, не и једино. Споменик незнаном јунаку и прелепа шетна стаза до њега, хотел „Авала” на чијој тераси окруженој зеленилом већи део године се може уживати у кафи, верски објекти, санкање и друге зимске игре додатни су разлози због којих из године у годину све више туриста походи ову зелену оазу престонице.

Они који су наклоњени активном туризму од подножја до врха Авале могу да уживају у уређеним пешачким стазама које засвођују разне врсте стабала стварајући одличан хлад и у току највећих врућина. Успут постоје и одморишта с клупама и столовима, али и путокази.

Већ неколико година у прилично добром стању је и коловоз од подножја Авале до врха па и возачи, осим у квалитетном асфалту, док су за воланом, могу да уживају у хладовини и лепим авалским пејзажима.

Али, не долазе сви на врх Авале аутомобилима нити да би пешачили од подножја. Па ако би се говорило о мањкавостима на овом природном драгуљу главног града, онда је то лоша веза јавним превозом подножја и врха Авале, где се и налази највећи број садржаја и туристичких атракција. Од маја до краја августа викендом вози аутобус од Вождовца до врха Авале, а лети превози и туристички аутобус од центра града до врха. Али, посетиоци се годинама жале да то није довољно и да би надлежни требало да смисле целогодишњу авалску линију од подножја до врха, која би функционисала сваког дана и која би пре свега била намењена баш онима који долазе да посете садржаје на овој планини. Предлози посетилаца Авале су да то буде нешто попут кружних, такозваних шатл линија с мањим аутобусима који би правили више кругова у току дана.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.