Храбри или врли нови свет

Корона нас је до сада навикла да су амбиције једно, а планови друго и да није реално да се увек поклопе. Ипак, радимо све што можемо да тај раскорак жељеног и остваривог буде што подношљивији. Идемо корак по корак, не залећемо се и трудимо се да решења буду реална. План је да се ради и да нема више затварања, а амбиције су да се све од програма реализује, и ту ћемо видети како ће се одвијати даљи ток епидемије крајем лета и током јесени, каже Иван Карл, секретар за културу града Београда, говорећи о почетку нове сезоне, будући да су у претходном периоду велике измене и одлагања претрпеле готово све културне манифестације.

– Са практичне стране, непрестано апелујемо на све запослене у нашим установама и на све њихове посетиоце да се вакцинишу, јер је то једини излаз из лавиринта короне у коме ћемо се још дуго губити уколико се ова амбивалентност дела наших грађана према вакцинацији настави. Са организационе стране сагледавамо све могућности несметаног одржавања програма и фестивала. Уз велику бригу градске управе све неопходно у финансијском, организационом и колегијалном смислу функционише без проблема – каже за „Политику” Иван Карл. Коментарише и слогане овогодишњег Феста, Битефа и Сајма књига: – Слогани манифестација без обзира на њихов жанр огледало су времена. Фестов слоган „Повратак у будућност” био је оптимистичан проглас, пун наде. Битефов „На ивици будућности” је опомињући, док је мото Сајма књига „Повратак написаних” порука охрабрења и подршке за манифестацију која је због своје масовности и захтевности највише претрпела усред епидемије короне.

Шта је на крају било иза кулиса припреме Сајма књига?

Ми смо, а ту мислим на градску управу, менаџмент Београдског сајма и чланове одбора, учинили све да осигурамо опстанак манифестације. Прва идеја је била ранији термин, и за то су нам основу давале мале епидемијске бројке почетком лета и пројекције да ће септембар у том смислу бити погодан за одржавање. Тада смо након разговора са издавачима изашли с конкретним септембарским датумима и започете су припреме. Колеге из групација издавача су се након тога предомислиле, што је људски, па смо кренули из почетка и на тим новим састанцима на сто су стављене старе теме које немају много везе с короном, већ присуством издавача у организацији и тражењем финансијске подршке у вези с наступом на сајму. Град Београд је позитивно одреаговао и Горан Весић је изашао у сусрет по оба питања, па ћемо тако на следећој седници Скупштине града у постојећи одбор кооптирати три представника групација издавача, као што ћемо и покрити око 50 посто трошкова закупнина.

Да ли ће бити Сајма књига?

Понашамо се и радимо у том правцу, уз напомену да евентуално погоршање епидемијске ситуације или масовнија имунизација искључују тај простор као место одржавања Сајма књига крајем октобра месеца. Рок који смо себи задали да пресечемо на основу наведених параметара и пре свега става кризног штаба и струке јесте први октобар.

Какве су идеје за позоришну сезону и играње у затвореним просторима?

Бродвејски продуценти најављују да ће представама моћи да присуствују само вакцинисани и они с негативним ПЦР тестом уз ношење маски и примену хигијенских и епидемијских мера, што може да значи пун капацитет дворана. Бродвејски приступ са собом носи и исте аршине за запослене. Можда то може да буде одржив модел и код нас, али оставимо да струка и колеге кажу своје. Крајем августа ћемо поново окупити директоре београдских позоришта на још једном у низу редовних састанака. Претходно ћемо обавити разговоре с представницима Градског завода за здравље и на основу свих мишљења упутити предлог по коме би могла да се одвија предстојећа позоришна сезона. Од користи ће нам свакако бити и да Кризни штаб стане иза неких од предлога који се спорадично чују, а и у Србији постоје идеје о тзв. ковид пропусницама, тј. потврдама о вакцинацији за унутрашњу употребу.

Какве су ваше намере и сугестије када је реч о предстојећем, јубиларном 50. Фесту?

Очекује нас много посла. 50. Фест је једном у животу, бар за ову генерацију која га припрема. Ми нећемо бити ту кроз пола века за стоти, па је ред да овај златни јубилеј урадимо тако да се и тада памти. Конкретни кораци ће бити видљиви крајем јесени, напоменућу само неке. Надам се да ћемо са „Поштама Србије” издати сет од 50 поштанских марки, за свако издање по једну. Библиотека града Београда ће наставити едицију Фестових 50, књигама о Небојши Ђукелићу, коју припрема Маја Медић, и о Динку Туцаковићу, коју спрема Милан Никодијевић. Напомињем, ово је само мали део онога што планирамо. Предложићу колегама из одбора Феста да слоган буде као и на првом фестивалу „Храбри или врли нови свет”. То није само омаж Фестовом почетку, наслов Хакслијевог романа је и данас актуелан. Свет после короне ће у неким аспектима бити нов и биће потребна храброст.