Среда, 27.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Разматра се повратак видео-линка у суднице

Искуства кривичног правосуђа у доба ванредног стања биће основ за расправу о могућим изменама Законика о кривичном поступку, Закона о малолетницима и Закона о међународној правној помоћи
(Принтскрин )

Нови талас епидемије вируса корона покуцао је и на врата судова и тужилаштава и сасвим је вероватно да ће од јесени поново утицати на функционисање кривичног правосуђа. Зато кривичари већ сада размишљају како да се истраге и суђења одвијају у складу са законом а да се притом спречи ширење вируса.

– Треба помирити два тешко помирљива захтева – да се у што већем степену омогући функционисање правосуђа а да се у исто време у што већој мери отклони могућност ширења заразе. Једно од неизбежних решења у таквој ситуацији је стварање нормативне основе за могућност веће употребе видео-линка и других техничких средстава за пренос слике и звука у кривичним поступцима – каже проф. др Станко Бејатовић, председник Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу.

У време ванредног стања прошле године, видео-линк је био једино решење за процесне радње које не трпе одлагање, подсећа професор.

– Реч је о притворским предметима у случајевима кривичних дела непоступања по здравственим прописима за време епидемије и преношења заразне болести. Владине уредбе о начину учешћа оптуженог на главном претресу за време ванредног стања, као и препоруке Министарства правде, биле су нужне мере, тим пре што Законик о кривичном поступку (ЗКП) не обухвата ова кривична дела у одредбама које предвиђају могућност употребе видео-линка – наводи др Бејатовић.

Треба извући поуке и искуства из периода ванредног стања за време које долази, наглашава наш саговорник, а кључна поука управо је у томе да се створи законска основа за већи обим могућности предузимања одређених процесних радњи уз помоћ технологије у решавању кривичних случајева него што је то сада предвиђено у важећем ЗКП-у, као и у Закону о малолетницима и Закону о међународној правној помоћи у кривичним стварима. Те измене морају бити прецизне и у складу са међународним стандардима, а потребно је обезбедити техничке предуслове за њихову примену.

– Не видим ниједан аргумент који би говорио против могућности да осуђеник и представник казнено-поправног завода дају изјаву путем видео-линка приликом одлучивања о условном отпусту. Употреба видео-линка у оваквим случајевима смањила би трошкове које имају казнено-поправне установе, а они су на годишњем нивоу изузетно високи. Поред тога, сам поступак одлучивања по молби за условни отпуст био би ефикаснији. Ту су затим и безбедносни разлози превоза одређене категорије осуђеника од затвора до суда – напомиње професор Бејатовић.

Додаје да су више него позитивна искуства земаља чија законодавства предвиђају могућност употребе техничких средстава у кривичном поступку.

– Уз учешће судија и тужилаца, организоваћемо округли сто на тему „Епидемија ковид 19 и функционисање кривичног правосуђа – искуства и препоруке”, у оквиру предстојећег саветовања Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу, које треба да се одржи на Златибору од 9. до 11 септембра – наводи проф. др Станко Бејатовић.

Саветовање је организовано у сарадњи са мисијом Оебса у Србији, Правосудном академијом и Институтом за криминолошка и социолошка истраживања, а главна тема скупа кривичара биће посвећена жртвама кривичних дела и њиховој заштити.

– Проблематика казненоправног статуса оштећеног лица – жртве кривичног дела, постала је данас једно од најактуелнијих питања кривичног права. Свакодневно имамо огроман, на светском нивоу милионски, број жртава кривичних дела, а међународна заједница и државе као њене чланице настоје да нормирају и примене адекватне инструменте за заштиту и пружање помоћи, а нарочито када се жртве јављају у својству посебно осетљивог субјекта кривичног поступка – каже проф. др Станко Бејатовић.

Под насловом „Оштећено лице и кривичноправни инструменти заштите”, очекује се да ће на скупу кривичара бити речи и о конкретним случајевима сексуалног насиља, који су обележили ову годину, затим о насиљу у породици и трговини људима, као и о медијском третману жртава кривичних дела и њиховој улози сведока у кривичним поступцима. Посебна пажња биће поклоњена заштити малолетних особа и анализи примене Закона о малолетницима.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan
"кривичари већ сада размишљају како да се истраге и суђења одвијају у складу са законом". Ova recenica je biser danasnjeg dana.
Gejtsomanija
A sve pici preko Gejtsovih i Zakenbergovih servera, na kojim vam vestacka inteligencija analizira glas i pokrade stosta privatnih informacija. I onda sistem moze da vas .... kako mu se prohte. Ne treba ni cip da vam stavljaju u telo. Ovo je sasvim dovoljno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.