Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Војвођани жедни пијаће воде

(фото Пиксабеј)

НОВИ САД- Према најновијим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у 2020. години најлошију воду у Србији пију грађани Војводине, где је од контролисана 43 јавна водовода исправно свега 12, односно 27,9 одсто.

Међу градовима и општинама 100 одсто неисправну воду имају Темерин и Ада, 96 одсто је у Црвенки, а већ од раније је познато да је вода забрањена за пиће у Зрењанину, Кикинди, али и многим другим војвођанским местима.

Мештани Темерина знају да вода из градског водовода није за пиће и углавном је купују у продавницама, а има и оних који користе воду из артерске чесме коју многи сматрају лековитом.

Основни проблем воде у Темерину је присуство арсена, али у Јавно-комуналном предузећу „Темерин” кажу да не треба ширити панику и да вода није отровна.

Директор ЈКП „Темерин” Жељко Џакула изјавио је да је СЗО смањила 1993. дозвољени ниво арсена са 0,05 на 0,01 милиграм у литру, па је вода у Темерину која је раније била исправна, од 2003. забрањена за пиће, али је око границе.

„Али ми покушавамо да решимо вишедеценијски проблем грађана и захваљујући помоћи Покрајинске владе која нам је одобрила одређена средства, почели смо за израдом идејног пројекта и одабир технологије за фабрику воде. То би требало да завршимо до јануара 2022. А надам се за неколико година и цео пројекат фабрику воде на 4 хектара површине”, рекао је Џакула, преноси Танјуг.

Проблем са арсеном имају и друге општине у северној покрајини, кажу у Институту за јавно здравље Војводине, и то нарочито у делу Баната где је вода има и боју, другачији мирис и укус.

„Критеријум исправности воде за пиће није само да је она без боје, мириса и укуса, јер материје које то могу променити често буду у количинама које нису опасне по здравље, а опасни елементи, попут арсена, могу бити у води која је бистра и на изглед сасвим чиста”, рекла је Наташа Драгић, специјалиста хигијене у Институту за јавно здравље Војводине.

Према истраживању београдског Института за јавно здравље Србије ''Др Милан Јовановић Батут'' није само арсен проблем више од две трећине војвођанских водовода.

„Овде је било Панонско море, па вода негде садржи и високе концентрације соли, натријума и магнезијума, као и продукте распада органских материја. Међутим, и људи су одговорни за загађење. Најпре прскањем усева и ђубрењем, у Војводини је пољопривреда деценијама приоритет, а све то одлази и земљу. Такође и отпадне и фекалне воде отичу испод површине и загађују оне прве захвате за снабдевање”, сматра др Срђан Рончевић, професор на Катедри за хемијску технологију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Осим Темерина најтежа ситуација са водоснабдевањем је у Зрењанину где је град тужио инвеститора који није успео да испуни услове из уговора и грађанима испоручи исправну воду за пиће.

Ситуација је лоша и у Кикинди где се после скоро пола века, почело са изградњом постројења које ће бити завршено за две и по године, а укупна вредност овог највећег капиталног пројекта на северу Баната је 11,4 милиона евра.

 

 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Б. Милановић - "Сланкаменац"
Тзв. Војводина није неки херметички затворени простор како о томе говоре медији у Србији од којих, на жалост, ни један није српски. Тако слушамо на временској прогнози да је у Србији ведро а у "Војводини пада киша" а тзв. Војводина се дели на Срем, Банат и Бачку а данас највише Београђана живи у општинама на простору Срема - Новом Београду и Земуну. И гле чуда "у Срему кише ни од корова"? Али наши посттитоистички кадрови, добро распоређени, и даље инсистирају на деобама и касапљењу Србије...!
Бранко Ср'б Козаковић
Држави би било боље да у 21. веку реши ово питање изградњом постројења за прераду воде, уместо што се најављују "национални стадиони" и остале мегаломанске идолатричне грађевине. Овде нема вода, тамо нема струја,.. о канализацији да не говорим - па Београд испушта поганости у Саву и Дунав (да ли је јавност упозната са анализама узорака тих вода? - то је страшно; а тамо се и риба вади!). О депонијама да не говорим. Популизам-патриотизам. Власт је огледало народа. Од ових нема горих, али ни бољих.
Банатмен
Ponavljanje je majka mudrosti. Ko se seća studije iz 2013. god.? “Kompatibilnost regionalnih sistema za vodosnabdevanje i lokalnih postrojenja za pripremu vode za piće” (PMF, Novi Sad), Projekat sufinansirala Evropska unija!!! Dokument je dostupan online.
Aleksandar Glisic
Meni tu nesto nije jasno,losa voda a skoro sve pivare u Vojvodini
Кикинђанин
Вода је основно право сваког човека. Ми у КИ то право немамо. Власт радије потроши паре на певаљке (€100 хиљада за Цецино певање за Дане лудаје) него да улаже у здравље становништва. Не може свако да приушти флаширану воду.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.