Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ШАРЛОТ РУ, директорка за централну и југоисточну Европу Европске банке за обнову и развој (ЕБРД)

Брзи возови повезују регион

У понедељак се у Београду одржава први Железнички самит, на коме ће бити речи о модернизацији железница западног Балкана
(Фото ЕБРД)

Први Железнички самит западног Балкана биће у понедељак одржан у Београду, а главна тема је изградња модерне, дигитализоване железничке мреже, са директним експресним возовима који повезују најзначајније градове у региону.

Шарлот Ру, директорка за централну и југоисточну Европу ЕБРД-а, очекује да министри за саобраћај земаља западног Балкана потпишу декларацију „Посвећеност железници”, којом ће се обавезати на модернизацију својих националних железница и поновно успостављање веза између главних градова у региону.

– Самит је прилика да се у години када ЕУ обележава годину железнице и у региону фокус преусмери на железнички сектор и да се разговара о томе како напредовати у спровођењу регионалне и европске саобраћајне политике и допринети дигитализованим и одрживим железничким системима на западном Балкану – каже Руова у интервјуу за „Политику”.

Да ли имате предлог како да се унапреди железнички саобраћај у региону и повеже са ЕУ и какве могућности финансирања нудите земљама западног Балкана?

За железнице на западном Балкану постоје три приоритета. Први су инвестиције. Улагања у електрификацију железничких пруга и нових возова, као и улагања у проширење инфраструктуре, побољшање сигнализације и дигитализацију су преко потребна. Ова улагања допринела би већем окретању ка железници, као еколошки одрживијем виду транспорта. Други приоритет је отварање тржишта. Радимо са железничким предузећима и владама у региону, који су главни инвеститори у железнице, али истовремено ћемо наставити да промовишемо учешће приватног сектора који може знатно допринети модернизацији и проширењу железничке инфраструктуре и услуга.

Трећи је побољшање управљања државним железничким предузећима. Амбициозни планови за побољшање квалитета услуга и брзине железничких мрежа, као и проширење ТЕН-Т мреже у региону, све у складу са стандардима ЕУ, захтевају додатно јачање капацитета за припрему и имплементацију пројеката, боље управљање и боље стандарде сигурности и одржавања железничких мрежа. Наставићемо да пружамо техничку и саветодавну помоћ железничким предузећима како бисмо побољшали своје управљање.

Да бисмо све ово постигли, ЕБРД и партнерске институције, ЕУ и ЕИБ, као и билатерални донатори Инвестиционог оквира за западни Балкан, пружају добро структурирано финансирање и подршку за спровођење инвестиција у складу с најбољим међународним стандардима и праксом, тако да и људи и привреда имају корист од ових пројеката и боље транспортне повезаности и сарадње коју ће донети.

ЕУ је најавила да ће кроз економско-инвестициони план за западни Балкан овде пласирати око девет милијарди евра кроз грантове и повољне зајмове Да ли је за српску железницу ово шанса коју не треба пропустити?

Један од главних узрока емисије угљен-диоксида јесте саобраћај. Дани мотора са унутрашњем сагоревањем су одбројани, али електрична возила могу бити само део одговора. Већи део решења је добро познат и користи се дуги низ година: железнице су еколошки прихватљиво, одрживо, иновативно, безбедно и ефикасно превозно средство. Међутим, много година железнице су патиле од наизглед незаустављивог тријумфа приватног аутомобила и авио-саобраћаја. То је довело до озбиљног недовољног улагања и напуштања некада добро успостављених железничких веза. Међутим, ситуација се сада променила. Сада је време за улагање у железницу како би се Европа и њени региони повезали на начин који је у складу са еколошким изазовима нашег доба. Ово је прилика коју не треба пропустити, посебно за земље западног Балкана у којима су побољшање транспортних веза, али и смањење емисије угљен-диоксида кључни приоритети.

Више од 90 одсто пруга у Србији је једноколосечно. На више од половине мреже брзина возова је мања од 60 километара на сат. Да ли имате процену колико новца и времена је потребно да се утроши да би железнички саобраћај у Србији постао конкурентан?

ЕБРД је до сада уложио око 550 милиона евра у железничке пројекте у Србији и тешко је проценити колико је времена и средстава још потребно. Ипак, ако се вратимо на три приоритета, инвестиције, отварање тржишта и побољшање управљања, морамо схватити да су то све сложени пројекти који захтевају много времена, труда и политичку вољу за спровођење. У исто време, суочени смо с хитним и неизбежним радикалним смањењем емисије угљен-диоксида које приморава државе да уведу све строже мере у све амбициознијим роковима, укључујући и у сектору транспорта, који је један од највећих загађивача. ЕУ је одредила 2050. као крајњи рок за достизање већине ових циљева, а надамо се да ће и западни Балкан до тада постићи велики напредак.

Кина и Русија су преузеле радове и кредитирање на неким од најважнијих железничких пројеката у Србији. На који начин ћете се изборити са конкуренцијом?

Потребе за улагањима у железнице Србије су значајне и верујемо да има места за све учеснике. Наша стратегија конкуренције заснива се на важном критеријуму за све пројекте које ЕБРД финансира, а то је поштовање највиших стандарда у јавним набавкама, животној средини, безбедности итд. То је нешто око чега не правимо компромисе. Пројекти које финансира ЕБРД подлежу јавним набавкама које подстичу конкуренцију на тендерима у циљу осигурања најбоље вредности за наше клијенте. Када разматрамо сарадњу с Кином и другим спољним актерима присутним у Србији, водимо рачуна да је то у складу с нашим стандардима. Поред тога, ЕБРД осигурава да је финансирање великих инфраструктурних инвестиција попут модернизације железнице, које захтевају знатна улагања, добро структурирано тако што заједно са ЕУ и другим билатералним донаторима мобилишемо додатна финансирања у виду бесповратних средстава, што те инвестиције чини приступачнијим.

Најављено је да ће Србија у сарадњи са ЕУ градити брзу железницу од Београда до Ниша и од Ниша до Северне Македоније. Да ли сте спремни да понудите боље услове кредитирања него што је понудила Кина, са којом је пре две године договаран овај посао?

Већ радимо на припреми значајног финансирања за пројекат железнице Београд–Ниш, заједно са ЕИБ-ом и ЕУ. Сматрамо да је ово веома важан пројекат за побољшање повезаности у Србији и региону.

ЕБРД и ЕИБ финансирају изградњу ауто-пута мира од Ниша до Плочника. Да ли је окончан тендер и када се очекује почетак изградње?

Тендер за први уговор за радове је у току, а почетак изградње очекује се до краја 2021. године.

Колико новца ЕБРД планира да ове године уложи у Србију и који су вам приоритети?

Прошле године смо уложили више од 600 милиона евра и сличан обим послова планирамо и за 2021. Са партнерским банкама наставићемо с пружањем кредитних линија за мала и средња предузећа, у еврима, али све више у динарима. Обезбедићемо финансирање за инвестиције домаћих и страних компанија, које могу допринети отварању нових радних места, доношењу у Србију нове, зелене технологије и искоришћавању истраживачких и инжењерских талената у земљи. Подржаћемо опоравак привреде који доприноси преласку на зелену економију, истовремено стварајући радна места и унапређујући домаће знање. То подразумева инвестиције у обновљиве изворе енергије, увођење паметних бројила за мерење електричне енергије, финансирање регионалних депонија за управљање отпадом, као и финансирање инфраструктуре за широкопојасни интернет у руралним подручјима.

Каква су предвиђања ЕБРД-а у погледу економске активности и опоравка српске привреде?

Оптимисти смо и очекујемо опоравак 2021. Србија је имала снажан раст пре кризе захваљујући разумној владиној фискалној политици, реформама и подршци приватног сектора. Ово је такође препознато по континуирано растућим страним директним инвестицијама. Након пандемије вируса корона уверени смо да ће Србија бити у доброј позицији да искористи нове трендове у међународним ланцима снабдевања који се окрећу ка томе да буду мање рањиви и сигурнији. Добра инвестициона клима и близина тржишта ЕУ биће важни за привлачење инвеститора. То је велики потенцијал Србије, и уз домаћи таленат и знање, верујемо да ће привући још више инвестиција.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile
Kada ćemo ponovo moći da sednemo u voz i otputujemo do Grčke?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.