Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Волфганг Петрич: Бојкот избора био би крај БиХ

Бивши високи представник критикује Валентина Инцка због наметања законских решења о негирању геноцида
Аустријски дипломата и некадашњи протектор убеђен да је супервизија постала контрапродуктивна (Фото EPA/ELVIS BARUKCIC)

Од нашег сталног дописника
БАЊАЛУКА – Мишљење да је бивши високи представник Валентин Инцко направио збрку и гурнуо земљу у кризу наметнувши решења која прописују затворску казну за став о дешавањима у Сребреници, нису више резервисана само за Београд, Москву, Пекинг или Републику Српску.
Гласови који се вероватно неће претрано допасти Сарајеву све чешће долазе и из Европске уније. Сем по кулоарима, све чешће се и јавно чује да многе важне земље на Западу нису благословиле Инцкову актвност, свесни да би то изазвало несагледиву кризу.

Аустријски дипломата Волфганг Петрич, који је на месту високог представника за БиХ боравио од 1999. до 2002. критиковао је Инцка, јер је уочи одласка декретом увео забрану негирања геноцида у Сребреници. Тиме је успостављен дупло негативни ефекат, закључује Петрич – за жртве није постигнуто ништа, а српски бојкот институција БиХ је паралисао земљу.
Он за аустријске медије даље закључује да су сви напори ЕУ и Америке за нови изборни закон пропали ако се та криза не реши, па упозорава: „Пропадну ли идући избори због бојкота Срба и Хрвата, то би био фактички крај БиХ”, поручује Петрич за „Пресе”.
Наиме, српски представници у органима БиХ одбијају учешће у одлучивању док се антидејтонске одлуке бившег протектора не повуку, а представници Хрвата наговештавали су могући бојкот избора наредне године ако се не реши питање изборног законодавства. Лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић оценио је пре неки дан како „БиХ као држава неће моћи опстати” не договоре ли се измене изборних правила којима ће се осигурати легитимно представљање различитих етничких скупина у телима власти. Волфганг Петрич још каже како је БиХ тренутно у највећој кризи до сада.
Нови високи представник Кристијан Шмит „сада мора да се сналази како да се извуче из те ситуације”. Петрич констатује и како је предуго постојећа институција високог представника у БиХ у међувремену постала контрапродуктивна. Он прави паралелу између америчке интервенције у Авганистану и западног инжењеринга у БиХ и закључује да су обе неуспеле на сличан начин. Запад је, каже он, реаговао с позиције снаге у Авганистану, желео више, хтео да споља гради државу западних карактеристика „што је тешка и упитна стратегија, која се примењује и у БиХ”.

Недавно именовани супервизор, Кристијан Шмит, ког РС не признаје за високог представника, изјавио је за јавни сервис БиХ како је за решење свих кључних проблема, укључујући и блокаду рада институција БиХ као и договор о изменама Изборног закона БиХ, неопходно да политичари остану за истим столом, чак и када је тешко.
Одбацио је критике да се сврстао на страну ХДЗ-а и поручио како одговорност за решење питања изборног законодавства носе домаћи политичари.

„Решења морају укључивати борбу против изборних превара. Осим тога, мора се осигурати да се испоштују одлуке Суда за људска права у погледу учешћа 'осталих'”, каже Шмит.

Највише примедби Хрвати имају на изборе везано за Председништво БиХ, где је гласовима Бошњака изабран Жељко Комшић, ког хрватски политичари доживљавају као званичника који води бошњачку политику. Комшић, који је недавно „замерио” Шмиту да се приклонио једном народу, након састанка с високим представником у уторак изражава разочарање, јер „има утисак да немачки дипломата не познаје најбоље ситуацију у БиХ”.
Комшићу се није допао ни долазак Ангеле Меркел у Београд. У томе види знак да немачка канцеларка подржава политику Александра Вучића а посета Београду је, каже, додатна потврда те подршке, што је за њега „лош сигнал”. Комшић, наиме, брине да се од Србије прави „газда на Балкану”.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

kipreos
Da nije tzv. internacionalna zajednica toliko pritiskala presotale dve konstitutivne grupe, raznoraznim mahinacijama i podvalama, možda i ne bismo bili gde jesmo. Ovako, za očekivati je bojkot izbora i samim tim početak pregovora o mirnom razilaženju.
alisa
Nije ni mogao da uspe taj protektorat kada podrzava samo jedan od tri naroda.
Srki
Svidelo se to nekome ili ne, Srbija jeste "gazda na Balkanu", tj među ovim ne-EU zemljama smo u svakom smislu najdominantnija država, kultura i narod. BiH u sred haranja smrtonosne bolesti nije nabavila ni vakcine za svoje građane. Političari iz FBiH ne mogu da upravljaju ni ono što imaju, a hteli bi da vode celu BiH, da ne kažem i Balkan... Hajde, molim vas...
dejan sakos
Incko je imao lukav plan i uspeo je da baci kosku i da se BiH rasformira i svi postanu samostalni i dobre komsije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.